„Probajte groždje, nije prskano!“ – svako od nas makar jednom je čuo ovu rečenicu od pijačnih prodavaca koji se svojski trude se da svoje namirice predstave u najboljem svetlu, što će reći kao ukusne, sveže i, što je najvažnije, neprskane.
Ipak, ukoliko niste spremni da izdvojite više novca za organsku hranu, teško da ćete pojesti voće ili povrće koje nije hemijski tretirano. Pesticidi mogu izazvati niz zdravstvenih problema kod ljudi, a mi vam donosimo spisak namirnica sa kojima morate biti naročito oprezni jer već dugi niz godina prednjače po količini ovih hemikalija.
Jagode su rekorderi po prskanosti
Preko 70 odsto voća i povrća proizvedenog za komerijalno tržište sadrži pesticide, ističe Odsek za agrikulturu SAD-a, a neke biljke se u toku svog životnog ciklusa prskaju i po 30 puta.
Američko neprofitno ekološko udruženje EWG ocenilo je da jagode i spanać drže prvo mesto u ovoj neslavnoj kategoriji jer je kod ovih namirnica potvrđeno prisustvo preko 20 različitih pesticida. Zatim slede breskve, kajsije, jabuke, grožđe, trešnje, kruške, celer, paradajz i krompir, ističe EWG.
Lekari i naučnici preporučuju da sve ove namirnice, od kojih neke svakodnevno konzumiramo, nabavljamo od lokalnih i pouzdanih proizvođača, dok bi idealno bilo kada bismo sami mogli da ih proizvodimo.
Na sreću, ima i onih namirnica za koje ne moramo tražiti lokalne ili organske proizvođače jer one same po sebi ne zahtevaju tretiranje pesticidima, a hemijske analize pokazale su da su ove namirnice bezbedne čak i kada ih nabavljamo iz uvoza.
Neke od ovih namirnica su avokado, kupus, luk, ananas, plavi paradajz, brokoli, bundeva, dinja, karfiol i pečurke, prenose svetski mediji. Iako ste već imali dobar razlog da ove namirnice uvrstite u svoju ishranu budući da obiluju hranljivim sastojcima i vitaminima, još jedan dobar razlog je i odsustvo pesticida što ih čini izuzetno pogodnim za ishranu dece.
Pesticidi nikoga ne štede
Naučnici upozoravaju da pesticidi nisu opasni samo po ljude, već mogu narušiti čitave ekosisteme i naneti veliku štetu biljkama i životinjama. Svake godine poljoprivrednici širom sveta iskoriste preko 400 miliona kilograma pesticida u šta spadaju razni insekticidi, herbicidi i fungicidi, prenose svetski mediji.
Prekomerna upotreba pesticida mora se okončati jer svake godine od posledica trovanja ovim hemikalijama strada između 10.000 i 20.000 farmera, kao i oko 70 miliona ptica.
Pesticidi imaju niz negativnih efekata po zdravlje ljudi a naučnici tvrde da posledice uključuju veći rizik od dobijanja raka, povećanu neplodnost, kao i niz kardiovaskularnih i psihičkih oboljenja.
Pored toga što se pesticidi prskaju, postoji još jedna metoda primene pesticida koja uključuje tretiranje semena i zemlje ovim hemikalijama. Kada poljoprivrednici na ovaj način tretiraju biljke, praktično je nemoguće odstraniti pesticide ljušćenjem ili pranjem jer se oni nalaze z samom plodu.
I ne samo to, pesticidi se primenjuju i nakon berbe kako bi se plodovi zaštitili od insekata i buđi, pa tako imamo hranu koja je praktično izložena hemikalijama od trenutka kada je zasejana do trenutka kada se nađe u prodaji, prenose svetski mediji.
Pročitajte još:
Udruženja za zaštitu životne sredine širom sveta sada se zalažu za upotrebu tradicionalnih metoda u borbi protiv korova i parazita, kao i bezbednih pesticida koji ne sadrže otrovne hemikalije, baš kao u organskoj proizvodnji. Za suzbijanje korova nekada su se koristili ašov i motika, mada ovoj metodi sada retko pribegavaju i manji proizvođači hrane jer je daleko lakše i brže upotrebiti pesticide.
Kada je u pitanju komercijalna proizvodnja, o upotrebi tradicionalih metoda nema ni govora jer se sve vrti oko uvećanja proizvodnje i profita, a pesticidi u tome igraju važnu ulogu.
Nada leži u većem korišćenju biopesticida koji se za sada koriste samo u organskoj proizvodnji. Ovi pesticidi baziraju se na prirodnim sastojcima koji su netoksični po ljude i okolinu i deluju samo na ciljanu invazivnu vrstu. Iako su manje efikasni od hemijskih pesticida i imaju sporije dejstvo, šira upotreba biopesticida zaštitiće ljude, ali i biljni i životinjski svet, prenosi poljoprivredni portal Agroklub.
