Prihvatanje oticaja sa nepropusnih površina, infiltriranje istog i filtriranje zagađivača koji su prisutni u vodi omogućava kišni vrt koji funkcioniše tako što se atmosferska voda uliva u taj sistem putem dovoda i privremeno zadržava na njegovoj površini.
Jedan takav konstruisala je master inženjer pejzažne arhitekture i projektant održivih sistema za upravljanje vodom Amela Greksa iz Kaća nadomak Novog Sada, smestila ga u svoje dvorište i prilagodila uslovima sredine.
„Voda se, nakon ulivanja u sistem, polako filtrira kroz različite slojeve zemljišnog medija, gde se dalje može delimično ili u ptopunosti infiltrirati u zemljište. Time se umanjuje koeficijent oticaja i rizik od poplava, a ujedno i koncentracija štetnih materija koje dospevaju u kanalizacioni sistem i krajnji recepijent“, objašnjava Greksa, te dodaje da se njihova primena najviše vezuje za lokacije koje su ugrožene od poplava i zagađenja – u okviru stambenih zona, parkinga, zelenih ostrva, uz saobraćajnice i puteve, pri rekonstrukciji, novoj izgradnji itd.
Pročitajte još:
Najvažnije odabrati pravilan materijal
Projektovanjem kišnih vrtova bavila se i ranije u svom naučno-istraživačkom radu, tako da je sama ideja o nastanku proistekla iz želje da teorijsko znanje primeni i u praksi.
„Takođe, na ovaj način želim da bar delimično dam svoj doprinos u borbi protiv klimatskih promena i očuvanju životne sredine.“
Kaže, samo projektovanje ne zahteva previše vremena, ukoliko se prethodno detaljno ispitaju svi postojeći uslovi sredine. To su analize i testiranje infiltracione moći i teksture zemljišta, određivanje količine padavina koja se tretira i odabir biljaka.
„Neophodno je, dakle, obezbediti pravilan materijal, kao i predvideti mogućnost prelivanja iz sistema ukoliko dođe do ekstremnih padavina i osigurati vrt od potencijalne erozije„, napominje sagovornica.
Biljke kao važan deo sistema
Osnovnu anatomiju kišnog vrta, objašnjava Greksa, čine mešavina zemljišta visoke infiltracione moći, biljke i površinski pokrov-malč, dovodna i prelivna konstrukcija.
„Ukoliko uslovi sredine ukazuju na to da je zemljište već zagađeno ili da se sa nepropusnih površina koje vrt tretira očekuje velika količina zagađivača, može se primeniti i nepropusna filter folija, čime se sprečava zagađenje podzemnih voda.“
Biljke predstavljaju veoma važnu komponentu ovog sistema. Odgovorne su za značajan deo uklanjanja zagađivača iz atmosferske vode putem korenovog sistema, a da bi se osigurao njihov opstanak, neophodno je da budu tolerantne na uslove povremenog plavljenja i suše.
„Prednost se daje neinvanzivnim i autohtonim vrstama, kako bi se izbegao razvoj korova, a time i tretiranje pesticidima„, ukazuje Greksa.
Uspeh vrta meri se infiltracijom prvih 25 mm pale kiše
Prema njenim rečima, na ovaj način može se u potpunosti infiltrirati sva količina vode nastala putem padavina.
Istraživanja su pokazala da je to moguće. Po ‘difoltu’, uspeh vrta se meri ukoliko on uspe da infiltrira prvih 25 mm pale kiše, koja se ujedno smatra i najzagađenijom. Pri ekstremno velikim količinama padavina, pogotovo u visoko urbanizovanim područijima, proces infiltracije će teći sporije, sve dok se voda u potpunosti ne infiltrira u zemljište. Taj proces ne sme da traje duže od 24 časa.“
Funkcija da tretira atmosfersku vodu sa krova
Benefiti kišnog vrta su, napominje, višestruki. Produžavanjem vremena potrebnog za oticanje vode, ovi sistemi smanjuju mogućnost poplave usled izlivanja kanalizacije.
Pored toga, umanjuju zagađenja i poboljšavaju kvalitet površinskih i podzemnih voda. Takođe doprinose i dopuni podzemnih voda, unapređuju zelenilo i povećavaju biodiverzitet.
„Ja sam izuzetno zadovoljna, pogotovo za vreme kiše. Tada je vrt u svom punom sjaju. Njegova primarna funkcija jeste da tretira atmosfersku vodu sa krova. Delimično, vrt služi i za istraživanje, monitoring i evaluaciju njegovih performansi“, navodi sagovornica.
Održavanje ne zahteva više posla od bilo kog drugog vrta, dodaje sagovornica napominjući da polazi od činjenice da je on samoodrživ jer mu nije potrebno previše zalivanja, osim u sušnim periodima.
„Najvažnije je voditi računa da ne dođe do sabijanja zemljišta, jer će to uticati na infiltraciju i o tome da li je potrebno zameniti koju biljku. Ukoliko vrt sadrži malč, savetuje se njegovo obnavljanje svake godine.“
Za primenu ovakvih alternativnih metoda u Srbiji, neophodno je još raditi na informisanju i edukaciji, kako stručne javnosti tako i pojedinca, smatra sagovornica, a ona svojim primerom upravo želi da ukaže da potencijal za primenu ovako ekoloških, efikasnih i ekonomski isplativih rešenja, svakako postoji.
Izvor: Agroklub
