Newsletter Subscribe

Enter your email address below and subscribe to our newsletter

Jednokratna plastika dobra samo u rečniku, ne i u ruci: Single-use – reč 2018.

Nastojimo da prestanemo da koristimo proizvode poput slamčica, štapića za uši i plastičnog posuđa i da im pronađemo manje škodljive alternative. Kod nekoga je ova odluka podstaknuta razvijenom ekološkom svešću. Poneko izabere da stvari iz marketa nosi u cegeru zgrožen prizorom fotografije kita kojem je glave došla upravo plastika, a poneko želi da sačuva od dva do pet dinara koliko se naplaćuju plastične kese po srpskim marketima. Nekoga motivišu šokantni podaci iz medija: "U okeanu pluta "ostrvo smeća" veličine dve Francuske". Pojedinci odstrane plastiku iz svog života zbog zakonskih propisa.

Zagađenje vazduha nas ubija i zaglupljuje

Svetska zdravstvena organizacija obelodanila je da više od 90 odsto čovečanstva udiše prljav vazduh i da nečistoće u atmosferi na godišnjem nivou posledično izazivaju 7 miliona smrti. Ovo ih čini četvrtim najvećim uzrokom umiranja na planeti. Sitne čestice, uobičajeno nastale kao posledica sagorevanja fosilnih goriva, dospevaju do plućnog krvotoka i vode bolestima disajnih organa i kardiovaskularnim oboljenjima. Njihov uticaj osećaju i bebe dok su još u materici. Međutim, ovde se ne okončavaju sumorne procene o tome kako loš kvalitet vazduha degradira kvalitet našeg života.

Da li mikroplastika u ljudskoj stolici predstavlja rizik po zdravlje?

Jedemo ribu i ostale morske delikatese uz dodatak mikroplastike. Obroke začinjavamo kuhinjskom solju i mikroplastikom. Pijemo vodu s tragovima mikroplastike. Udišemo mikroplastiku. S obzirom na to da plastiku ne možemo da svarimo, zar iznenađuje saznanje da je prisutna u našoj stolici? Istraživanje predstavljeno na konferenciji posvećenoj gastroenterologiji upriličenoj u Beču od 20. do 24. oktobra otkrilo je postojanje sitnih plastičnih delova u ljudskim fekalijama.

Škotski lekari prepisuju „prirodu“ kao lek: Umesto antidepresiva, pričajte s ponijem ili prošetajte psa

Da li vam je poznat osećaj smirenosti, popravljenog raspoloženja i pročišćenog uma nakon boravka na selu? Još su stari Latini bili svesni zdravstvenih blagodeti živog sveta koji nas okružuje. Govorili su da lekar leči, a priroda ozdravljuje. Odavno je, dakle, poznato da dnevna doza zelenila, plavog neba i prirodnih mirisa pozitivno utiče na naše fizičko i mentalno zdravlje, a latinsku tezu su vekovima kasnije naučno utemeljila mnoga istraživanja naših savremenika.

Kako je umetnik uništio svoju sliku od milion evra i podstakao borbu protiv klimatskih promena?

Benksi je ulični umetnik, vandal i politički aktivista čiji je identitet decenijama unazad predmet špekulacija. Jedni pretpostavljaju da je rođen 1973. godine u okolini Bristola (Ujedinjeno Kraljevstvo) pod imenom Robin Guninghem. Neki sumnjaju da iza Benksijevih grafita stoji frontmen grupe "Massive Attack" Robert del Naja, dok drugi njegove radove pripisuju grupi od nekoliko umetnika. Postao je svetski poznat po seriji uličnih grafita, što u svojoj domovini, što van nje, a svojim satiričnim i duhovitim radovima često iskazuje nezadovoljstvo kapitalizmom i ratom, ali i skreće pažnju javnosti na probleme koje predstavljaju klimatske promene.

Prvi komercijalni let na industrijske otpadne gasove u Ujedinjenom Kraljevstvu

Trećeg oktobra 2018. godine okončan je jedan neobičan let. Avion kompanije Virgin Atlantic sleteo je na aerodrom Getvik u Londonu, a ono što ga razlikuje od svake druge letelice koja je dotakla pistu za sletanje na Getviku toga dana je - gorivo. Vazduhoplov Boing 747 pokretala je mešavina standardnog mlaznog goriva uz biogorivo proizvedeno od etanola. Alkohol je dobijen od industrijskih otpadnih gasova i u tankerima aviona imao je udeo od pet odsto, ali postoje težnje da se vremenom ovaj postotak popne na 50.