Newsletter Subscribe
Enter your email address below and subscribe to our newsletter
Blog
Da li je cilj EU da do 2030. godine zasadi 3 milijarde stabala realan?
Prekomernim lovom i ribolovom, krčenjem drveća, urbanizacijom, eksploatacijom fosilnih goriva, neodgovornim bacanjem smeća, besomučnom proizvodnjom i potrošnjom, kao i drugim razornim aktivnostima, ljudi postepeno kidaju prirodne veze koje nas sve međusobno održavaju živima. Tako smo, prema poslednjem izveštaju Ujedinjenih nacija, u pitanje doveli opstanak čak milion vrsta, naizgled ne shvatajući da je i naše sopstveno bivstvovanje na Zemlji uslovljeno njihovim očuvanjem.
Svet zbog pandemije funkcioniše usporeno, ali to nije slučaj i sa krčenjem amazonske prašume!
Sećate se da su oči čovečanstva u toku prošle i pretprošle godine bile uperene u "pluća Zemlje" koja su se našla u opasnosti od nekontrolisane eksploatacije i stihijskih požara? Nažalost, nekada nekontrolisana aktivnost se, prema pojedinim navodima, sada dodatno izmakla kontroli. Očigledno i od divljeg postoji još više divlje! Brazilski nacionalni institut za istraživanje svemira (INPE) je objavio podatke da se krčenje prašume u aprilu ove godine uvećalo za 64 odsto u poređenju sa istim mesecom 2019. godine.
#throwbackthursday: Razvoj korišćenja solarne energije od sedmog veka pre nove ere do danas
Od pumpe za vodu s motorom na solarni pogon, preko instrumenta za merenje zračenja bolometra, do određenih teorijskih otkrića - sve to je utrlo put američkom inženjeru Čarlsu Fritsu da 1883. godine od selena kao poluprovodnika napravi ćelije na sunčevu energiju. Godinu dana kasnije, prvi solarni niz je postavljen na krovu jedne zgrade u Njujorku.
Podvodna skladišta ugljen-dioksida „odstrane“ oko 33 tone CO2 iz vazduha godišnje!
Prema proračunima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), tokom samo jedne godine, pojedinačni kit "upije" oko 33 tone ugljen-dioksida. Poređenja radi, prosečan automobil za isti vremenski period ispusti oko 4,6 tona ovog gasa. Dakle, jedna životinja neutrališe štetu koju napravi sedmoro vozača. Jedno drvo npr. "usisa" oko 20 kilograma štetnog gasa godišnje.
U prošlosti neutaživa žeđ čovečanstva za naftom je presahla – za vjeke vjekova?
Tokom pandemije koronavirusa, svet je konačno naučio lekciju da je život moguć i sa manjom količinom fosilnih goriva. Nova saznanja, do kojih smo došli na teži način, potencijalno ćemo koristiti i po okončanju zdravstvene krize. Nekada crno zlato, sada bagatela. Ovaj status mogla bi da zadrži i nakon isteka vrlo ograničenog vremenskog trajanja prezenta. Tako bi i futur mogao da (p)ostane... Prezent, u oba svoja značenja.
Obilazak Farskih Ostrva nam nikada nije bio dostupniji nego sada!
Kada neko kaže "virtuelna stvarnost" ili "veštačka inteligencija", to me uvek asocira na nešto što nam tek predstoji i prema čemu će naši životi da se oblikuju u skorijoj ili daljoj budućnosti. Međutim, u proteklom mesecu prisustvovala sam onlajn festivalu filma, otišla na nekoliko predstava na sajtu Narodnog pozorišta, pila kafu s drugaricom preko aplikacije, napravila kolače prema upustvu sa video-striming platforme...
Krofna kao inspiracija za ekonomski oporavak Amsterdama posle pandemije
Recept za krofne koji je holandskoj prestonici Amsterdamu preporučila britanska ekonomistkinja Kejt Ravort se umnogome razlikuje od onog po kome ovaj slatkiš priprema moja baka. Njena krofna zapravo ne sadrži ni jednu od zloglasne "četiri bele smrti" i umesto da mu zakrči krvne sudove, ona će gradu otvoriti put ka oporavku privrede narušene borbom protiv novog koronavirusa - i to u skladu sa postulatima održivog razvoja.