Kategorija: Blog

Privučena zavodljivom moći prirode, čistotom dečjih osmeha i beskrajnom harizmom Ane Svilar, idejnog tvorca „Avanture Zelembaća“, htela sam da saznam više o edukativnim radionicama za klince koje organizuje. „Ideja o prenošenju znanja o zaštiti životne sredine je nastala veoma spontano“, otkriva mi Ana na početku našeg razgovora i dodaje da je pre više od tri godine na poziv vaspitačica održala predavanje povodom Dana planete Zemlje u vrtiću svog sina. Uzbuđena zbog rada sa najmlađima, u trenutku je stvorila alter-ego i od master inženjera zaštite životne sredine pretvorila se u superheroja Zelembaća.

Ako bismo zamislili da kao čovečanstvo glumimo u nekom limunadica filmu čija je radnja smeštena u američku srednju školu veličine Zemlje, članovi Svetskog fonda za prirodu, Grinpisa i sličnih udruženja bi pripadali ekipi tlačene dece - kul klinci bi im lomili slamčice od bambusa, podsmevali bi se njihovim idejama o svetu koji je energetski samodovoljan zahvaljujući čistoj energiji, a možda bi se našao i poneki drznik koji bi im podmetnuo meso u njihovu vegetarijansku užinu u menzi. Nakon nepotrebnog razmaštavanja i usložnjavanja jedne vrlo jednostavne stvari, red je da poentiram! Zabrinutost za našu planetu i dalje nije mejnstrim. Međutim, postoje naznake da će biti.

"Sve srećne porodice liče jedne na druge, a sve nesrećne porodice su nesrećne na svoj način" je kazivanje koje bismo mogli da upotrebimo i za održive odnosno neodržive kompanije. Ipak, uprkos sličnosti, održive kompanije se razlikuju po stepenu njihove održivosti, a neodrživim će različite stvari "doći glave".

U toku proizvodnje i pranja tek jednog para farmerki u atmosferu se ispusti jednaka količina ugljen-dioksida kao tokom vožnje automobila duge 11 km. Naravno, garderoberi mnogih od nas sadrže i po nekoliko parova farmerki, a pored njih, tu su i brojne majice, duksevi, jakne, trenerke, suknje, haljine... Dakle, naši bi ormani mogli da nas "prevezu" poprilično daleko.

Solidarnost među ljudima čini se nikada jača i mnogi su spremni da finansijski podrže Australijance u opasnosti od požara uprkos tome što je potencijalno jedini Australijanac koga su ikada upoznali - kengur iz zoološkog vrta. Nekima je, međutim, neophodan dodatni podstrek. Iako obnaženi snimci bude potpuno drugačije emocije u odnosu na stradanja, takođe ne predstavljaju nešto za šta je većina nas nezainteresovana. Svesna toga, Kajlin Vard je na raspolaganje donatorima stavila svoje telo. U jpg formatu, doduše!

Ono što vam verovatno zvuči kao naučna fantastika je zapravo i počelo kao maštarija ispred svog vremena 1941. godine u glavi pisca i biohemičara ruskog porekla Isaka Asimova. Tehnologija tada ipak nije bila dovoljno napredna da uhvati korak sa idejom s obzirom na to da je, za uspešno sprovođenje te zamisli, neophodno lansirati i postaviti brojne solarne panele među zvezdama i uspostaviti isporuku proizvedene energije.

Svest ljudi primetno postaje sve zelenija i posledično načini borbe za očuvanje planete ekstremniji. S dobrobiti budućih naraštaja na umu, pojedinci se odriču vožnje automobilom i putovanja avionom, izbacuju meso iz svojih jelovnika, donose odluku da nemaju decu, koriste isključivo prirodnu kozmetiku... Čak dižu ruke i od poklanjanja s objašnjenjem da ne žele da gomilaju nepotrebne predmete, potencijalno uvijene u plastične presijavajuće omote i posute mikroplastikom, ovaj - šljokicama, a svakako proizvedene s ogromnim ugljeničnim otiskom.

Ekspanzija društvenih mreža mnogima je donela naviku besomučnog skrolovanja, toliko zastupljenu da počinjem da sumnjam da nam se tanji koža na jagodicama palčeva :) Šta ako promenimo perspektivu i pomoću mobilnih telefona...

Baš kao što Milica ostaje večno sa Đorđem, isto tako se jednom razdvojeni putevi Plastične Flaše i Aluminijumske Limenke opet ukrste na nekoj deponiji. Da ne pominjem koliko situacija postaje zanimljiva kada im se pridruži i Staklena Tegla... Posebno je "naelektrisano" na skupovima, tj. hrpama, elektronike. Rekla bih da između naših odbačenih telefona, iskorišćenih baterija i starih kablova postoji neka hemija. Ne ona pozitivna dabome! Tamo pršte toksični metali na sve strane.

Stanovnici eko-sela upražnjavaju organsku poljoprivredu, rade na jačanju veze s prirodom, obrazuju posetioce održavajući različite kurseve poput pravljenja korpi, okrenuti su alternativnoj medicini, neophodnu energiju crpe iz obnovljivih izvora, bave se različitim vrstama umetnosti, neguju se bio-kozmetikom, teže da ne prave otpad.

"Aparati hvataju buku iz prašume i snimke prebacuju u virtuelno skladište podataka (cloud) gde naš softver, uz nekoliko različitih tipova veštačke inteligencije, razlikuje zvukove motornih testera, kamiona, ljudi, pucnjeva", objasnio je pronalazač i dodao da se preko mobilne telefonije, dostupne i duboko u džunglama, lokalni stanovnici, a pre svih šumočuvari, u realnom vremenu obaveštavaju o aktivnostima potencijalnih šumokradica.

Zamislite da željno iščekujete koncert svog omiljenog muzičara, a da onda saznate da do daljnjeg oni više neće nastupati. E upravo su se u toj situaciji našli fanovi britanskog rok benda "Koldplej"! Razlog zbog kog će Kris Martin i ekipa privremeno okačiti gitare, bubnjarske palice i mikrofone o klin jeste pronalaženje načina da njihovi muzički performansi ne štete našoj planeti.

Ministarstvo zaštite životne sredine ostaje neumoljivo u stavu da socijalno pitanje i ekonomija ne mogu da imaju prednost nad zaštitom zdravlja i životne sredine. Niža cena u određenim slučajevima znači - veću održivost, tako da vrlo verovatno, iako uskraćeni za Euro 3 i Euro 4 motore, nećemo ostati večno zaleđeni u vremenu i prostoru. Lista jeftinih "ekoloških" prevoznih sredstava uključuje naše sopstvene noge, električne trotinete i, u idealnom svetu, vozila gradskog saobraćajnog preduzeća.

"Mi smo poslednja generacija koja može da napravi razliku između života i smrti", Džejn Fonda je naglasila jednom prilikom. Ona nije jedina poznata ličnost s težnjom da upravo to i učini. U istoj borbenoj ekipi se nalaze i Ben Aflek, Meril Strip, Leonardno Dikaprio, Natali Portman i mnogi drugi.

Međunarodna agencija za energetiku je svoje istraživanje kapaciteta vetra na moru opisala kao najsveobuhvatnije tog tipa u istoriji. Stručnjaci očekuju da će, smanjenjem troškova tehnologije i ulaganju vlada brojnih zemalja, do 2040. godine u sektor biti uložen gotovo 1 bilion evra (1.000.000.000.000 - to je baš dosta novca, složićete se).