Akcioni plan Evropske unije za cirkularnu ekonomiju predstavlja hrabru inicijativu za smanjenje uticaja različitih materijala na životnu sredinu. Centralno za ovaj plan je cilj da se udvostruči stopa cirkularnosti (CMUR- circular material use rate) u roku od jedne decenije. CMUR ili stopa cirkularnosti meri udeo recikliranog otpada koji se koristi u privredi. Ove godine je izašao izveštaj koji malo detaljnije govori o ovoj temi.
Uprkos blagom povećanju stope cirkularnosti sa 10,8 odsto u 2010. na 11,7 odsto u 2021. godini, stopa ostaje skromna. Ovaj blagi porast se prvenstveno pripisuje određenim naporima za reciklažu, dok je domaća potrošnja materijala uglavnom ostala konstantna. To znači da je 11,5 odsto materijalnih resursa koji su se koristili u EU bilo od recikliranog otpada, govore podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).
U 2021. godini, ova stopa cirkularnosti bila je iznad 22 odsto za metale, ali samo tri odsto za fosilna goriva. Ovaj disparitet naglašava inherentne razlike u reciklaži i ekonomskoj održivosti različitih materijala.
Pročitajte još:
- BEČ DOBIJA SISTEM KAUCIJE ZA JEDNOKRATNU AMBALAŽU
- EVROPSKA UNIJA IMA NOVU IDEJU ZA AMBALAŽU HRANE: DA LI ĆE BITI BOLJA ZA ŽIVOTNU OKOLINU?
- ZAŠTO SVAKA AMBALAŽA MORA DA BUDE PROTIV PRIRODE? ŠTA AKO MOŽE DA SE POJEDE?
Da bi se ispunio ambiciozni cilj udvostručavanja CMUR-a do 2030. godine (sa 11,7 odsto na 23,4 odsto), prosečna stopa rasta CMUR-a bi morala da se poveća šest puta u odnosu na period 2011-2021. Međutim, ovo izgleda malo verovatno s obzirom na povećanje stope cirkularnosti u poslednjoj deceniji i projekciji OECD-a o rastućoj potražnji za materijalom u EU do 2030.
Ono što značajno utiče na to da ova stopa za čitavu deceniju ne zabeleži veći procenat, jeste što ne recikliraju sve zemlje isto. Naime, Holandija i Belgija su reciklirale više od 20 odsto svog materijala, Holandija je čak i premašila cilj EU do 2030. godine, u Francuskoj je ova stopa iznosila preko 19 odsto. S druge strane Rumunija je imala stopu cirkularnosti 1,4 odsto, i u odnosu na 2010. situacija je lošija. Dok je većina zemalja EU zabeležila povećanje stope cirkularnosti od 2010. godine, uz značajan rast uočen u Holandiji, Belgiji, Italiji, Estoniji, Češkoj i Malti, druge poput Finske, Luksemburga i Rumunije doživele su pad. Takođe dobro kotirane jesu i Nemačka i Austrija, pokazuje grafikon EEA.
Podaci Eurostata govore da je u EU je 2021. godine proizvedeno 527 kg komunalnog otpada po glavi stanovnika – 49 odsto komunalnog otpada u EU je reciklirano 2021. što je više u poređenju sa 39,2 odsta otpada koji je recikliran u EU 2020. Međutim, komunalni otpad čini samo oko 10 odsto ukupno nastalog otpada.
Energetski portal
