U proteklih nekoliko meseci biolozi specijalizovani za proučavanje slepih miševa, ispred Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, dve institucije od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, primaju povećan broj poziva zabrinutih građana u vezi sa aktivnošću slepih miševa u gradovima. Decenije naučnog i pedagoškog rada na popravljanju reputacije ovih letećih sisara i edukovanju građana o njihovoj korisnoj i značajnoj ulozi u lancima ishrane i ekosistemima, na putu su ovih dana sa novim naletom aktuelne pandemije bolesti KOVID-19, da padnu u vodu.
Od marta 2020. godine, oni su u više navrata gostovali u medijima i davali intervjue na temu virusa i slepih miševa u Srbiji, koji iako zaista jesu nosioci određenog broja virusa, ni u kom slučaju nisu nosioci uzročnika KOVID-19, niti ga mogu preneti na čoveka.
Nakon obilnih kiša tokom maja i juna brojnost noćnih letećih insekata, naročito komaraca, je izuzetno porasla. Rojevi insekata privlače i veći broj slepih miševa da se njima hrane pomažući tako indirektno i nama. Zbog toga u ovim toplim noćima možemo primetiti i veliku aktivnost slepih miševa u parkovima, ili oko zgrada i uličnog osvetljenja.
Ali, nema razloga za brigu! Oni samo žive svoj život. Čovek im nije ni od kakvog interesa da bi ga napadali u letu, sletali na njega, grebali ili ujedali.
Nisu opasni ni za decu, niti će se uplesti u kosu, što je jedna od najčešćih zabluda. Ako nam se učini da se slepi miš ustremio ka nama, verovatno pokušava da ulovi insekta koji je u našoj neposrednoj blizini. Oni nemaju i ne mogu imati epitet „štetočina“ koji često ide uz, na primer, glodare i insekte.
Pročitajte još:
Zaposleni u Prirodnjačkom muzeju mole da svi imamo u vidu širu sliku, da smo zapravo mi, ljudi, ti koji su se doselili u nekada davno netaknutu prirodu, izmenili je svojim zgradama, asfaltom i betonom i promenili sredinu u kojoj su životinje, ne samo sisari, nego i razni insekti, vodozemci, gmizavci, ptice, do tada živeli i funkcionisali prema zakonima prirode.
Promenama koje su usledile sa urbanizacijom, životinje su se manje ili više uspešno prilagodile. Više vrsta slepih miševa našlo je nova skloništa – umesto nekadašnjih litica, stena i duplji drveća, sada žive u fasadama zgrada, kutijama za roletne i betonskim pukotinama između spratova solitera. Umesto u šumama i močvarama, sada love insekte u parkovima i oko uličnih svetiljki. Zbog toga ne možemo reći da njima nije mesto u gradovima.
Preporuke i saveti
Biolozi apeluju na sve nas da pokušamo da racionalizujemo svoju nelagodu i strah od slepih miševa i da pokušamo da živimo s njima u harmoniji. Nekolicina njih koji decenijama već dajemo savete u vezi sa slepim miševima kada građani pozovu, nažalost, nema kapacitet da na svaki poziv izlazi na teren, niti da izmešta kolonije. Od nas se u svakom slučaju mogu dobiti instrukcije kako da postupite i da sami rešite problem, na obostrano zadovoljstvo – i vas i životinja.
Po pitanju uletanja slepih miševa u stanove, savetujemo da se tada širom otvore prozori, sklone zavese i ugasi svetlo i životinja će sama naći izlaz.
Ukoliko mlatimo krpama, metlama i drugim priručnim alatkama, samo otežavamo da slepi miš eholocira izlaz.
U slučaju kada se uletanje slepih miševa ponavlja previše često, preporuka je da se stave mrežice za komarce koje će ih fizički sprečiti da uđu u stan dok lete za nekim insektom.
Što se tiče kolonija slepih miševa koje možda imamo u zgradi ili iznad naših terasa, preporuka je da se one ne diraju do polovine avgusta, jer se bebe slepih miševa rađaju i odrastaju od kraja juna do polovine jula, pa je potrebno da se sačeka da bebe počnu da lete, kako bismo bili sigurni da su svi slepi miševi izleteli u sumrak iz tog skloništa, pre nego što se eventualno pristupi njegovom zatvaranju.
Stručnjaci Prirodnjačkog muzeja su podsetili da su slepi miševi zakonom zaštićeni, te da je njihovo hvatanje, proganjanje i ubijanje, kao i uništavanje staništa i skloništa, zabranjeno i kažnjivo.
