Nije novina da Srbija zavisi od Evrope kada je u pitanju tržište. S obzirom na saobraćajne pravce i geografsku blizinu, kao i na to da smo deo kontinenta, neminovno je da poslujemo sa zemljama EU. Međutim, u sektoru automobilske industrije, u kojem su pojedine evropske zemlje dugo bile vodeći akteri, situacija je sada bitno drugačija, pa se nepovoljni trendovi prelivaju i na domaće kompanije. Usled ozbiljnog pada aktivnosti i smanjenja porudžbina na evropskom tržištu automobilske industrije, fabrike u Srbiji suočavaju se sa značajnim smanjenjem obima proizvodnje, što direktno dovodi do stvaranja viška radne snage.
Iako i dalje postoji snažno prisustvo velikih kompanija kao što su Continental, Bosch, Lear, PKC/Motherson, Grammer i druge, kod pojedinih je vidljivo restrukturiranje u delu dobavljačkog lanca. Kao najjasniji primer zatvaranja nedavno se izdvojila kompanija LEONI i njen ogranak u Malošištu, koji je zatvoren nakon izlaska poslednjih kablova u decembru 2025. godine. Kako je tada najavljeno u saopštenju, oko 1.900 radnih mesta postepeno je ukinuto. Na drugim lokacijama u Srbiji – u Prokuplju, Nišu i Kraljevu – kompanija se takođe suočava sa porastom troškova. Ipak, ove tri fabrike nastavljaju da rade na svojim projektima. Kompanija DRÄXLMAIER (Drekslmajer) najavila je zatvaranje pogona u Zrenjaninu nakon 17 godina poslovanja, usled izostanka daljih porudžbina, uz plan gašenja aktivnosti tokom 2026. godine.
U određenom broju slučajeva, pogoni u Srbiji pozicionirani su u segmentima sa nižom dodatom vrednošću u lancu automobilske industrije (npr. kablovski snopovi, određene komponente, montažno-intenzivni procesi). Jedan od problema, pored pada potražnje, jeste to što su takvi poslovi često najosetljiviji kada dođe do krize. Osim toga, proizvodnja takvih komponenti može da se premesti na lokacije sa nižim ukupnim troškovima i povoljnijim uslovima, naročito kada u pojedinim slučajevima istekne period podsticaja i kada se poslovanje meri bez inicijalne državne podrške.
S tim u vezi, Samostalni sindikat metalaca Srbije objavio je nedavno saopštenje u kojem navodi da je tokom 2025. godine čak 12.640 radnika bilo upućeno na plaćeno odsustvo uz naknadu od 60 odsto zarade, i to u trajanju dužem od zakonom propisanih 45 radnih dana. Ovakva praksa je u 2025. godini rezultirala otpuštanjem više od 6.000 radnika, a negativan trend se, nažalost, nastavlja i tokom 2026. godine. Posebno zabrinjava situacija na jugu Srbije. Osim prethodno navedenih primera, sindikat ističe kompaniju Yura u Leskovcu, koja je već najavila dodatno smanjenje proizvodnje, uz nameru da zaposlenima ponudi sporazumne raskide ugovora o radu. Takođe, kompanija je podnela zahtev za upućivanje oko 300 radnika na plaćeno odsustvo tokom cele 2026. godine. Podsećanja radi, Yura Corporation posluje u Srbiji od 2010. godine i primarno se bavi proizvodnjom kablovskih snopova za automobilsku industriju, uključujući saradnju sa kompanijama Kia Motors i Hyundai Motors. Iako je reč o azijskim automobilskim brendovima, lanac snabdevanja je u velikoj meri evropski, jer delovi proizvedeni u Srbiji završavaju u vozilima namenjenim tržištu EU ili u fabrikama koje proizvode za Evropu, poput onih u Slovačkoj i Češkoj. Međutim, za razliku od zemalja u kojima su koncentrisane finalna montaža, viši stepen automatizacije i veća dodatna vrednost — pa takvi pogoni lakše podnose tržišne poremećaje — radno-intenzivni pogoni, poput pojedinih u Srbiji, brže ulaze u krizni režim.
Dodatni signal širih pritisaka u evropskom auto-sektoru jeste bilo i najavljeno restrukturiranje u samom Continentalu. Kompanija je početkom 2025. najavila dodatnih 3.000 otkaza u automotive R&D do kraja 2026. godine, povrh ranije najavljenog restrukturiranja. Manje od polovine tih novih rezova biće u Nemačkoj, što znači da mera nije vezana samo za nemačko tržište.
Samostalni sindikat metalaca Srbije upozorava da ovaj slučaj neće biti usamljen, jer se slične mere najavljuju i u drugim preduzećima automobilske industrije u Srbiji. Iako se navedene mere formalno sprovode u skladu sa važećim zakonodavstvom Republike Srbije, problem predstavlja činjenica da većina zaposlenih u ovim fabrikama ima manje od 10 godina radnog staža, što znači da su njihove otpremnine u slučaju gubitka posla uglavnom niže od 200.000 dinara, što nije dovoljno za obezbeđivanje osnovne egzistencijalne sigurnosti. Sindikat je naglasio da je neophodna hitna, konkretna i odgovorna reakcija nadležnih institucija, socijalnih partnera i države, kako bi se odmah zaustavili dalji gubici radnih mesta i sprečila dalja socijalna degradacija radnika zaposlenih u ovom sektoru, navodi se u saopštenju.
Što se tiče uzroka u Evropi, kineska konkurencija jeste važan faktor, ali se to najviše odnosi na segment električnih automobila (zato i postoje EU antisubvencione mere/tarife), ali to nije jedini faktor. Visoki troškovi proizvodnje, spor/skuplji prelaz na električna vozila, pritisak na marže, trgovinske tenzije, dekarbonizacija i srodni zahtebi i promene želja i navika među potrošačima.
Energetski portal
