Kina je suzbila prodaju egzotičnih vrsta posle izbijanja epidemije tada novog virusa 2002. godine, povezane s tržištem divljih životinja. Pokazalo se da je uzročnik bio koronavirus koji je izazvao SARS.
Kasnije je ta zabrana ukinuta i divlje životinje su se ponovo pojavile na pijacama. Sada se još jedan koronavirus širi Kinom, do sada je ubio 1.380 ljudi i od njega se razbolelo više od 64.000 osam puta više nego što od SARS.
S više od 60 miliona ljudi koji su zatvoreni u više od desetak kineskih gradova, nova epidemija podstiče pozive da se trajno zabrani prodaja divljih životinja, za koje mnogi kažu da je podstiče relativno mala grupa bogatih ljudi koji te životinje smatraju delikatesom. Širenje bolesti je i tmurno podsećanje da to kako se postupa sa životinjama može svuda ugroziti ljude.
„U životinjskom svetu postoji ogroman broj virusa koji se nisu proširili na ljude, ali imaju potencijal za to“, rekao je Robert Vebster, stručnjak za viruse gripa u Dečijoj istraživačkoj bolnici St. Džud u Memfisu, u Tenesiju.
SARS i sadašnja epidemija COVID-19 nisu jedine bolesti ljudi koje potiču od životinja. Ubijanje i prodaja onoga što je u Africi poznato kao „meso iz divljine“ (bushmeat) smatra se da je izvor ebole. Ptičji grip je verovatno potekao od pilića na pijaci u Hongkongu 1997. godine. Veruje se da su boginje evoluirale od virusa koji zaražava stoku.
Naučnici još nisu utvrdili kako je novi koronavirus zarazio ljude. Dokazi nagoveštavaju da potiče od slepih miševa, koji su zarazili neku drugu životinju koja ih je prenela ljudima na pijaci u jugoistočnom gradu Vuhanu. Sada zatvorena veleprodajna pijaca „Huanan sifud“ reklamirala je na desetine vrsta poput džinovskih guštera, malih krokodila i „rakunolikih pasa“ koje su često nazivane „divljači“, čak i kada su uzgajane.
Među 33 uzorka s te pijace u Vuhanu koji su u testiovima na koronavirus bili pozitivni, zvaničnici kažu da je 31 iz dela gde su tezge s proizvodima od divljih životinja. U poređenju sa dugom pripitomljenom stokom poput kokoši i svinja, istraživači kažu da se manje zna o virusima koji kruže divljim životinjama.
Pročitajte još:
Pijaca u Vuhanu je bila poput mnogih drugih Aziji i drugde, gde su vezane žive životinje ili nagurane u kaveze. Aktivisti kažu da je teško razlikovati one koji su legalno uzgajane i one koje su možda ilegalno ulovljene. Životinje se često kolju na pijaci da bi se obezbedila svežina. Prljavština tog mesta omogućava da novi virus pređe na ljude koji se bave životinjama i počne da se širi, kažu stručnjaci.
„Tu su žive životinje, tako da svuda ima izmeta. Ima krvi zbog klanja“, rekao je Piter Dazak, predsednik Saveza „EcoHealth“ koji radi na zaštiti životinja u divljini i javnog zdravlja od novih bolesti.
Češća putovanja po svetu i trgovina znače da veći rizik od širenja bolesti, rekao je Dazak.
Kineski apetit za divljač relativno je nov, podstaknut ekonomskim rastom zemlje, rekao je Piter Li, koji studira kinesku politiku na Univerzitetu u Hjustonu. Sa izbijanjem epidemije širom zemlje, mnogi na kineskim društvenim medijima izražavaju gnev zbog apetita bogatih ljudi za divljim životinjama koji ponovo ugrožava sve ostale građane.
„Ovo je drugi put, a prvi je bio SARS, i sada je Vuhan. Ne želimo to i treći put“, rekao je ekpert za finansije Lai Sinping u Sečuanu.
Postoje znaci da bi kineska država mogla uvesti trajnije promene u načinu na koji se uzgajaju i prodaju egzotične vrste. Kineski čelnik Si Đinping ovog meseca je rekao da bi država trebalo da „odlučno zabrani i oštro suzbije“ ilegalnu trgovinu divljim životinjama zbog rizika koje to predstavlja po javno zdravlje.
U istočnoj provinciji Anhui zvaničnici su zapečatili farme koje uzgajaju vrste poput jazavca i „bambusovog pacova“. U lučkom gradu Tianđinu, vlasti kažu da su tokom suzbijanja prodaje divljih životinja uhvatile šest trgovaca, uključujući one koji su prodavali pitone i papagaje.
Po svemu sudeći, zvaničnici kažu da je od početka epidemije inspekcijski pregledano oko 1,5 miliona pijaca i prodavaca preko interneta širom zemlje. Oko 3.700 je zatvoreno, a 16.000 mesta za uzgoj je zapečaćeno.
Nije jasno kako će se te mere kasnije sprovoditi. Pre početka epidemije, u Kini je legalno bilo prodavati 54 vrste poput „ljuskavca“ (pangolin) i „siveta“, noćne vrste nalik mački, ako su uzgajane na farmama. To je otežalo razlikovanje legalne i ilegalne divlje životinje na ilegalnim pijacama, a primena zakona je bila slaba, rekao je Đinfeng Žu, iz kineske Fondacije za biološku raznolikost, očuvanje i zeleni razvoj ekološke grupe u Pekingu.
Ukazao je na široko poznatu reklamu pijace Vuhana o 72 vrste, uključujući paune i „žabu-bika“, kao dokaz da je ta trgovina isuviše unosna da bi je moglo zaustaviti išta manje od potpune zabrane svih prometa svih divljih životinja. „Zarada je ogromna, kao od droge“, rekao je Đinfeng.
Drugi se ne slažu, tvrdeći da zabrana trgovine divljim životinjama nije realan način za smanjenje rizika, naročito u siromašnijim delovima sveta gde to može biti važan izvor hrane.
Kažu da se problem može bolje rešavati poboljšanim nadzorom, regulacijom ili prosvećivanjem građana. Na primer, kada se divlje životinje uzgajaju, to omogućava veći nadzor i testiranje na viruse, rekao je Daak iz Alijanse „EcoHealth“.
Čak i ako je Kina uspešno reguliše ili zabrani, trgovina divljim životinjama verovatno će se nastaviti negde drugde. Nedavne posete ilegalnim pijacama na ostrvu Sulavesi u Indoneziji i primorskom gradu Dula u Kamerunu otkrile su slične uslove kao i na takvim pijacama u Kini. Prodavci su klali i pekli slepe miševe, pse, pacove, krokodile i zmije, a sanitarne mere bile su oskudne.
Stalno uništavanje staništa prirodnih vrsta verovatno će dovesti ljude u bliži kontakt sa životinjama i njihovim virusima, rekla je Reina Plourajt, istraživačica s Državnog univerziteta u Montani, koja proučava kako se bolesti šire s divljih životinja na ljude. „Neizbežno ćemo im biti izloženi“, rekla je ona.
Izvor: Zelena Srbija
