Prelazak na obnovljivu energiju donosi različite promene, kako u dinamici trgovine energijom, međunarodnoj zavisnosti i geopolitičkom pejzažu, tako i u energetskoj sigurnosti. Evolucija energetskog sistema zahteva nove strategije u oblikovanju međuzavisnosti i jačanju otpornosti energetskog sektora.
Pitanje energetske sigurnosti nekada se dovodilo u vezi samo sa snadbevanjem fosilnim gorivima. Međutim, neka dešavanja, učinila su da energetska sigurnost dobije na važnosti i da se sagleda iz šireg ugla.
Novi izveštaj koji je objavila Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA), pod nazivom Geopolitika energetske tranzicije: Energetska bezbednosti (eng Geopolitics of the energy transition: Energy security) ukazuje na nekoliko velikih promena koje su uticale na energetsku sigurnost. Preciznije, kako se navodi, tri globalne promene imaju potencijal da kritično utiču na budućnost energetske sigurnosti i to su geopolitičke promene, globalna energetska tranzicija i klimatske promene.
Kada je reč o geopolitičkim promenama, tu treba pomenuti kao primer socijalne i ekonomske posledice pandemije COVID19 koje su uticale na globalnu trgovinu. Takođe, veliki uticaj ima ekonomska kriza koja je zadesila gotovo ceo svet, kao i povećani incidenti i konflikti između i unutar zemalja, sankcije, prekidi u lancu snabdevanja i drugo.
Globalna energetska tranzicija, odnosno prelazak na obnovljive izvore energije, ima značajan uticaj na energetsku sigurnost. Štaviše, OIE su postali važan deo energetske suverenosti i sigurnosti za mnoge zemlje. Iako obnovljivi izvori energije sve više zamenjuju fosilna goriva, narednih decenija neke zemlje će ostati zavisne od ovih goriva. Međutim, kako se sve više prelazi na OIE, cene fosilnih goriva će postati sve manje predvidive, što može da dovede do nesigurnosti. Proces energetske tranzicije zahteva pažljivo planiranje i političke odluke zbog složenosti, jer treba istovremeno balansirati da tranzicija napreduje, ali da bude pravedna i da se prati uticaj na ekonomiju i društvo.
Pročitajte još:
- ŠTA JE POREZ NA SUNCE – ZBOG ČEGA NEKE ZEMLJE „KAŽNJAVAJU“ PROZJUMERE?
- SARADNJA ZEMALJA BALTIČKOG MORA ZA RAZVOJ ENERGIJE VETRA NA MORU
- PUT DO ZELENE ENERGIJE NIJE DUG, ALI JE SKUP I ZAHTEVA BRIŽLJIVO PLANIRANJE
U vezi sa tim, treba istaći da razvoj OIE nije razvnomerno raspoređen na globalnom nivou. Najveći deo investicija i razvoja zelene tehnologije koncentrisan je u nekoliko regiona i to uglavnom bogatijim i razvijenijim.
Postavlja se pitanja da li će OIE dovesti do manje zavisnosti među zemljama i na taj način uticati da bolju energetsku sigurnost. Ovo je dosta široko pitanje, koje treba razmotriti iz više aspekata.
Na primer, neki obnovljivi izvori, kao što su sunce ili vetar, dovode do decentralizacije i ne zahtevaju toliku zavisnost od drugih zemalja, zato što je ovaj izvor dostupan u svakoj zemlji. Oni drugi, kao što je vodonik, ipak stvaraju nove obrasce međunarodne trgovine i međusobne zavisnosti od uvoza i izvoza. Vodonik stvara međuzavisnost u smislu izgradnje infrastrukture za prenos, ali je manje zavisan od nafte i prirodnog gasa. Kako se objašnjava, vodonik može da se proizvodi na mnogim lokacijama, što je čini manje osetljivom na političku manipulaciju.
Ono što ostaje kritično, kada je reč o zavisnosti, jeste tehnologija koja je potrebna za proizvodnju obnovljive energije. To uključuje i zavisnost od metala i drugih resursa koji su potrebni za njihovu proizvodnju. Naime, države koje proizvode tehnologiju zavise od uvoza ovih resursa iz onih država koje ih rudare. Dalje, ostale države zavise od uvoza čiste tehnologije od onih koje iz proizvode. Tehnologija je kritična i zato što može da bude skupa i nedostupna za zemlje u razvoju i nastajanju.
Postojanje zavisnosti se ne isključuje, naročito kada je reč o trgovini električnom energijom, vodonikom, kritičnim mineralima i čistom tehnologijom ali i zbog interkonektora preko granica, međutim ona postaje drugačija u odnosu na onu koja je u vezi sa naftom ili gasom. Pojašnjenja radi, ukoliko se nafta ne isporuči, proizvodnja energije momentalno prestaje. Sa druge strane, ukoliko se prekine dalji uvoz čiste tehnologije, postojeća će i dalje moći da proizvodi energiju, samo neće biti implementacije novih. Ovde se misli na solarne panele, baterije, tehnologiju za skladištenje energije i drugo.
Slično je i kada je reč o kritičnim mineralima, međutim ukoliko dođe do prekida uvoza, na srednjem i dugom roku oni mogu da se recikliraju, a često i da budu zamenjeni alternativnom zahvaljujući inovacijama.
U osnovu OIE ima potencijal da ponude veću stabilnost i otpornost zbog široke dostupnosti, što ih čini da budu manje podložni geopolitičkoj kontroli i manipulaciji.
Na kraju, na energetsku sigurnost imaju uticaj i klimatske promene koje dovode do sve ekstremnijih vremenskih neprilika, kao što su oluje, poplave ili suše, koje utiču na rad čiste tehnologije i njihove prateće infrastrukture.
