U ovo doba godine, pčele su na vrhuncu svog razvoja. Zato se dešava da se u dvorištima često pojavljuju rojevi sa kojim građani ne znaju šta da rade. Simbolično pojavljivanje pčela u dvorištu može biti dobar znak jer su one simbol života. Njihov proizvod med jedina je namirnica koja sadrži sve neophodne materije za život, kao i enzime, vitamine, minerale i vodu. Zato, ukoliko primetite roj pčela u vašem dvorištu, najvažnije je da ih ne uništavate.
„Ukoliko već nemate nekog komšiju koji je pčelar ili ne poznajete nijednog, možete da se obratite najbližem Udruženju pčelara. Bitno je samo da se one spasu. Uglavnom se hvataju za neko voće, za grane. Događa se čak da pčela uđe i u dimnjak, nije česta pojava, ali se dešava. Tu nastaje problem jer ljudi na svoju ruku založe dimnjak i dolazi do problema. Ukoliko se pčele nastane, ako se to ne vidi na vreme i pri tom naprave svoju zajednicu odnosno saće, onda mogu da se jave poteškoće“, navodi Branislav Vilotić iz Udruženja pčelara Obrenovac.
U ovo doba godine, javljaju se u rojevima
U ovo doba godine ovi vredni insekti su na vrhuncu svog razvoja, zato se i pojavljuju u rojevima.
„Sada dolazi do deljenja odnosno rojenja i to je prosto evolucijom tako nastalo da se pčelinja zajednica podeli. Da izađe stara matica i povede deo društva ili podeli se na više rojeva i kasnije izađu mlade matice. U principu kada se zajednica izroji od nje se odvoji vojska pčela koja će doneti med, polen i koja će mnogo lakše sebi obezbediti hranu za zimu. Sa druge strane ukoliko se taj roj ne uhvati, on će biti prepušten sebi negde u divljini. Ukoliko su dobri uslovi, odnosno, dobre prilike za pašu, pripremiće se adekvatno za zimu“, ističe Vilotić.
Azil za pčele na Košutnjaku i u Obrenovcu
Na Košutnjaku se nalazi azil za pčele gde se smeštaju rojevi koje prijave građani. Ovo predstavlja jedinstven smeštaj i pristup očuvanja zajednice pčela u Beogradu, ali i Srbiji. Ideja je da nešto slično zaživi i u Obrenovcu.
„Mi smo u našem gradu spremili nekoliko košnica kako bi sugrađani mogli da prijave rojeve koji im se pojavljuju u dvorištu i oni bi bili nastanjeni tu. Te košnice ne bi smetale šetačima i bile bi takođe edukativnog karaktera za sve one koji ubuduće žele da se bave pčelarstvom“, objašnjava on.
Pročitajte još:
Kako udaljiti pčele tuđice?
U ovom trenutku završena je bagremova, a počela je lipova i livadska pčelinja paša. U julu nastupaju vrućine i javljaju se veće količine osica i stršljenova koji napadaju košnice i mogu da načine velike štete pčelinjim društvima. Zbog toga je veoma bitno da im se pruži adekvatna zaštita. Veliki broj pčela leti neposredno oko leta, ulazeći i izlazeći iz košnice, a često ponašanje pred letom košnice izgleda kao da se društvo roji. Ponekad, umesto veoma izraženog grabeža, pojavljuje se onaj tihi, koji se često ne može lako zapaziti.
Ova pojava naročito se javlja kada pčele tuđice ulaze u slabije društvo, ne na leto, već na neki drugi otvor na košnici, koji je nastao nepažnjom pčelara prilikom nepravilnog stavljanja nastavaka, hranilica i slično. Prva mera protiv grabeži jeste sužavanje leta na košnici tako da mogu samo po jedna ili dve pčele da ulaze i izlaze iz košnice. Ako ova mera ne pomogne tada se ispred suženog leta, na poletaljki, stavi krpa natopljenja petroleumom, čiji će miris rasterati pčele tuđice.
Autorka: Mirjana Stepić
Izvor: Agroklub.rs
