Nuklearna energija je dugo bila glavni oslonac u energetskom pejzažu Švajcarske, koja decenijama značajno doprinosi proizvodnji električne energije u zemlji. Od 1985. nuklearne elektrane konstantno isporučuju velike količine, oko 40 odsto električne energije u Švajcarskoj.
Godine 2022. proizvedeno je 37 odsto električne energije na nacionalnom nivou iz četiri domaće nuklearne elektrane. Najveći deo preostale električne energije dolazi iz hidroelektrana, s obzirom na reljef zemlje, a potom i ostalih izvora.
Katastrofa u Fukušimi u Japanu 2011. godine izazvala je značajnu promenu politike u Švajcarskoj kada je u pitanju ova tema. Savezne vlasti su odlučile da postepeno ukidaju nuklearnu energiju, što je dovelo do gašenja elektrane Muhleberg 2019. godine, objekta sličnog dizajnu kao u Fukušimi. 2017. godina je bila vrlo važna, jer se referendumom potvrdila odluka da će se polako odustajati od ovog vida dobijanja energije, podaci su koji su objavljeni na World Nuclear Association. Da li je politika ostala ista usred energetske krize?
Nuklearna elektrana Beznau takođe se suočila sa promenama politike. U decembru 2014. godine, Nacionalni savet je izglasao da ograniči njegov radni vek na 60 godina, što je dovelo do planiranog povlačenja iz upotrebe krajem ove decenije. Međutim, švajcarska javnost je na glasanju 2016. pokazala da nije raspoložena za brže povlačenje.
Pročitajte još:
- U SRBIJU STIGAO NAJMODERNIJI SISTEM ZA RANO UPOZORAVANJE NA NUKLEARNI ILI RADIOLOŠKI AKCIDENT
- PROŠIRENJE NUKLEARNE ENERGIJE U BUGARSKOJ – KOZLODUJ U ERI TRANZICIJE
- KENIJA PLANIRA 1.000 MV NUKLEARNE ENERGIJE?
U skorije vreme, Švajcarska, zajedno sa drugim evropskim zemljama, preispituje ulogu nuklearne energije iz zabrinutosti zbog nestašice električne energije. Operateri Akpo Holding AG i Alpik Holding AG produžili su životni vek svojih nuklearnih elektrana na 60 godina, dok Alpik čak razmatra da produži ovo na 80 godina, izjavili su portparoli za Blumberg što su preneli švajcarski domaći mediji.
Ovo nije prvi takav slučaj u Evropi, Belgija je ove godine donela odluku da njeni reaktori produženo rade, uprkos planovima da se napušta nuklearna energija. Dogovor je sklopljen i verovatno će 2025. godine reaktori biti pokrenuti, i radiće kako smo naveli do 2035. godine po ovom planu, iako je 2025. godina kada je Belgija trebala da napusti nuklearnu energiju.
I to nije izolovani primer, ovaj trend proširenja rada nuklearnih elektrana odrazio se i u našem regionu – Rumuniji, Sloveniji, Bugarskoj, bilo kroz proširenja ili nove gradnje, o čemu smo nedavno pisali.
Primera radi, Bugarska se opredelila za proširenje svoje proizvodnje nuklearne energije te je najavljena izgradnja dva nova reaktora u nuklearnoj elektrani Kozloduj – to su reaktori 7 i 8 koje će koristiti drugačiju tehnologiju jedne američke kompanije.
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Slovenije izvršilo je nedavno procenu uticaja na životnu sredinu kako bi Nuklearnoj elektrani Krško (NEK) bio dozvoljen nastavak rada, i tom prilikom je ustanovljeno da će još 20 godina proizvoditi energiju, da li će se širiti njeni kapaciteti, sledeće je pitanje.
Zanimljiva anketa sprovedena je početkom tekuće godine od strane DemoSCOPE u ime Švajcarskog nuklearnog foruma, što je pokazalo da je 49 odsto stanovništva za nastavak upotrebe nuklearne energije, dok je 38 odsto to odbilo, navodi WNA.
Švajcarska federalna kancelarija za energetiku je pojasnila da nikada nije postojao određeni datum izlaska za nuklearnu energiju u zemlji i da postrojenja mogu da rade sve dok su bezbedna.
Energetski portal
