Evropska unija postavila je jasan cilj, a to je da do 2050. godine postane klimatski neutralan kontinent. Deo Zelenog dogovora je i Zelena agenda za Zapadni Balkan, koja treba da podstanke zemlje ovog regiona da ekonomiju učine održivom, kao i da brinu o očuvanju prirode i da se usklade sa EU politikom zaštite životne sredine.
Kako bi pristupila Evropskoj uniji, Srbija mora mnogo toga da promeni, a možda je Poglavlje 27 jedno od najsloženijih i najizazovnijih u procesu integracije. Zato je potrebno podići svest o zaštiti životne sredine, ali treba i slušati iskustva drugih koja mogu pomoći u ostvarivanju održive i čiste budućnosti.
Učesnici konferencije “Zaštita životne sredine i ekonomski rast: iskustva iz Japana, EU i Srbije“, koju je organizovao Centar za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fond, uz podršku Ambasade Japana u Beogradu, razgovarali su o ovim važnim temama.
“Jedna od najtežih kriza našeg doba je globalno zagrevanje koje je izazvao čovek. Ako nastavimo da se ponašamo kao do sada, veliki delovi naše planete biće nenastanjivi već 2040. godine. Dobra vest je da je na nama da preokrenemo ovaj trend, razvijamo ekonomiju bez ugljenika i tako spasemo ekosisteme od kojih zavisimo. Srbija je na početku ove misije, ali ima veliku šansu prihvatajući Zelenu agendu za Balkan. Ako se sprovede pametno, Zelena agenda može biti prilika da Srbija modernizuje svoju ekonomiju, otvori hiljade radnih mesta i ostvari napredak u okviru pregovora sa EU“ Izjavio je Simon Ilse, učesnik konferencije i direktor kancelarije Fondacije „Hajnrih Bel“ u Beogradu.
Pročitajte još:
Zagađenje životne sredine i klimatske promene egzistencijalna su pretnja svetu, koja ne poznaje granice i s tim problemom možemo se nositi samo udruženim snagama. Sa tim u vezi trend povećanja ekonomskog rasta, mora ići uporedo sa zaštitom životne sredine. Srbija nije izuzetak i učenje iz iskustava i primera dobrih praksi razvijenih zemalja u ovoj oblasti je od ogromnog značaja, zajednički je stav stručnjaka iz Japana, EU i Srbije.
Imajući na umu izazove velikog zagađenja vazduha i vode koji dolaze iz različitih područja, kao što su stare industrije i termoelektrane, povećanje saobraćaja, potreba za daljom regulacijom zaštite životne sredine i manjak ekološke svesti, primer Japana, kao jedne od najjačih svetskih ekonomija je veoma relevantan, posebno kada je reč o rešavanju problema zastarelih tehnologija.
Pred Srbijom je mnogo promena, standardi EU moraju se poštovati, u suprotnom ćemo se suočiti sa preprekama u pregovorima.
