Istraživači Maks Kraus i Tabet Tolejmat izračunali su da je kompjuterima za proizvodnju bitkoina u vrednosti od jednog dolara potrebno oko 17 megadžula, dok je za proizvodnju zlata u istoj vrednosti dovoljno svega pet megadžula.
Ove vrednosti su potom uporedili sa energijom potrebnom za proizvodnju bakra i platine u vrednosti od jednog dolara, koja iziskuje svega četiri megadžula, odnosno šest megadžula. Kako istraživači dalje navode u radu objavljenom u časopisu Nature Sustainability, sve druge kriptovalute, poput litkoina i monera, zahtevaju daleko manje energije od one potrebne za bitkoin. Međutim, mimo svih očekivanja, utrošak pri “iskopavanju” svih kriptovaluta, među kojima i bitkoina, zapravo je neznatan u odnosu na aluminijum, za čiju je proizvodnju u vrednosti od jednog dolara potrebno čak 122 megadžula!
Takođe, treba imati u vidu da istraživači u pomenutih 17 megadžula, potrebnih za proizvodnju bitkoina u vrednosti od jednog dolara, nisu uračunali energiju koju kompjuteri troše prilikom perifernih aktivnost poput hlađenja računara.
Pročitajte još:
U svom izveštaju, istraživači su takođe izračunali da je „iskopavanje“ bitkoina tokom 30 meseci, u periodu između 2016. i 2018, dovelo do oslobađanja između tri i 13 miliona tona ugljen-dioksida. Poređenja radi, to je otprilike količina CO2 koju za 30 meseci proizvede milion automobila. Ipak, istraživači napominju da je sve to i dalje manje od 0,01% globalne emisije ovog atmosferskog gasa.
S obzirom na to da proizvodnja kriptovaluta kao što je bitkoin iziskuje intenzivan rad kompjutera i veću potrošnju struje, očigledan je njen loš uticaj po životnu sredinu. Sa druge strane, ono što zabrinjava jeste nedostatak bilo kakve merljive dobrobiti od njegove proizvodnje po istu tu sredinu. Drugim rečima, dok je dobit virtuelna, šteta od bitkoina vrlo je realna.
Autor: Anđela Mrđa
Izvor: Elementarium
