Hrvatska: Više od 62 odsto energije iz OIE u prvom kvartalu 2026.

Obnovljivi izvori energije (OIE) obezbedili su više od 62 odsto ukupno raspoložive električne energije u Hrvatskoj tokom prvog kvartala 2026. godine, pokazuje najnoviji izveštaj udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske.

Početak godine obeležili su rast potrošnje električne energije, iznadprosečno povoljni hidrološki uslovi i privremeni povratak Hrvatske u status neto izvoznika električne energije. Ključnu ulogu u tome imale su hidroelektrane, čija je proizvodnja porasla za 22,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine zahvaljujući natprosečno dobroj hidrologiji.

Količina vode raspoložive za proizvodnju električne energije bila je za 11,5 odsto veća od višegodišnjeg proseka, što je prvi kvartal 2026. svrstalo među hidrološki natprosečna, odnosno vlažna razdoblja. Hidroelektrane su tako ostale najznačajniji pojedinačni izvor električne energije u hrvatskom elektroenergetskom sistemu.

Istovremeno, solarne elektrane nastavile su snažan rast, povećavši proizvodnju za 50,7 odsto u poređenju sa prvim kvartalom 2025. godine. Međutim, slabiji vetrovi doveli su do pada proizvodnje vetroelektrana od 12,8 odsto, pa su ostali obnovljivi izvori energije – vetroelektrane, solarne elektrane, postrojenja na biomasu i biogas – ukupno proizveli 1.213 GWh električne energije, što je četiri odsto manje nego godinu dana ranije.

Pročitajte još:

• Završen gasovod Zabok–Lučko, važan za transport gasa sa LNG terminala na Krku
• EPCG: VE Gvozd već je proizvela oko 10,5 odsto planirane godišnje proizvodnje
• Bugarska odobrila izuzeće od sankcija za nabavku ruskih delova za Kozloduj

Uprkos tom padu, ostali obnovljivi izvori proizveli su 33 GWh više električne energije od termoelektrana na fosilna goriva i čak 455 GWh više od hrvatskog udela u proizvodnji Nuklearne elektrane Krško. Njihov udeo u ukupno raspoloživoj energiji iznosio je 23,3 odsto.

Termoelektrane na fosilna goriva zauzele su treće mesto u energetskom miksu sa proizvodnjom od 1.180 GWh, što predstavlja rast od 26,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Njihov udeo u ukupno raspoloživoj energiji iznosio je 22,6 odsto.

Nuklearna elektrana Krško, posmatrano kroz hrvatski udeo od 50 odsto, isporučila je 758 GWh električne energije, jednako kao i godinu dana ranije, sa udelom od 14,5 odsto u ukupno raspoloživoj energiji.

Iako je Hrvatska tokom prvog kvartala ostvarila neto izvoz električne energije, već u martu ponovo je zabeležen neto uvoz, koji je nastavljen tokom aprila i maja. OIEH ističe da ovi podaci potvrđuju potrebu za daljim razvojem obnovljivih izvora energije, ali i za ulaganjima u sisteme za skladištenje energije kako bi se povećala energetska nezavisnost zemlje.

Značajan korak u tom pravcu napravljen je upravo tokom prvog kvartala 2026. godine, kada su baterijski sistemi za skladištenje energije prvi put uključeni u hrvatski elektroenergetski sistem. Tokom posmatranog perioda baterijska skladišta preuzela su iz mreže 1.430 MWh električne energije za punjenje, dok su u mrežu vratili 858 MWh, odnosno približno 1 GWh isporučene energije.

Energetski portal