Na Fakultetu mašinstva i brodogradnje, Sveučilišta u Zagrebu, 25. aprila održana je konferencija “Uloga biometana u budućem energetskom sistemu”, kao jedan od niza skupova koji su deo šire javne rasprave “Hrvatska energetska tranzicija”. Proizvodnja metana koji nastaje na deponijama, razgradnjom biorazgradivog otpada (uključujući otpad od hrane), a koji je mnogo opasniji gas staklene bašte od ugljen-dioksida, predstavlja veliki problem za Evropsku uniju. Zbog toga je fokus Konferencije bio na integraciji proizvedenog biometana u postojeći gasni sistem i njegovom daljem korišćenju u prometu. Sve se više nazire pitanje dugoročne isplativosti biogasa, a jedan od signala je zatvaranje bioplinskih postrojenja u Austriji, zbog isteka ugovora o “feed in” tarifama, što pokazuje da su u prošlosti bioplinska postrojenja održavali ovakvi podsticaji. Proizvođači električne energije iz biogasa zbog toga su primorani da traže alternativna rešenja poput biometana.
Pravni okvir EU-a kojim se uređuju biogas i biometan je vrlo ograničen pa, npr. nema posebnih odredbi o biogasu na evropskom tržištu gasa, a važeće propise karakteriše fragmentiranost i divergentnost (npr. Obnovljivi izvori, tržište prirodnog gasa, poljoprivreda, otpad itd) . Evropska komisija je nedavno objavila studiju o potencijalu biogasa kao izvora “čiste” energije do 2020. i nakon te godine, u kojoj je procenjeno da samo tri zemlje (Nemačka, Italija i Velika Britanija) proizvode 77% biogasa u EU-u. Studija koja je napravljena kao podloga za razvoj dugoročne politike u sektoru biogasa, identifikovala je nedostatak stabilnog i pouzdanog regulatornog okvira za ulaganja, ali i efikasnih finansijskih mera podsticaja, naglašava Petra Šantić iz advokatskog društva Schoenherr.
U EU-u se generiše 90 miliona tona godišnje otpada od hrane (180 kg po osobi), a samo 40% biootpada se odlaže na deponije. Međutim, ako bi se sav biootpad pretvorio u energiju, moglo bi se zadovoljiti oko 2% ciljeva EU-a vezanih za obnovljive izvore, što je jedan od glavnih povoda provođenja projekta BIN2GRID, na kom Fakultet za mašinstvo i brodogradnju u saradnji sa zagrebačkom Čistoćom radi već tri godine. Pošto domaćinstva proizvode 42% otpada od hrane u EU-u, cilj projekta koji uključuje gradove Zagreb, Skopje, Malagu i Pariz, je povezivanje upravljanja otpadom, tj. Odvojeno sakupljanje otpada od hrane, s proizvodnjom biogoriva (biometana) i stvaranje distributivne mreže lokalnih punionica, objašnjava Bojan Ribić iz Čistoće.
Međutim, Hrvatska još nema potrebnu infrastrukturu za takve poduhvate. Tako Dinko Butković iz ZET-a ističe kako je gradnja punionice kompresovanog prirodnog gasa (CNG) u Podsusedu trajala čak osam godina, a zbog sve više cene CNG-a u odnosu na dizel, isplativost korišćenja takvih autobusa je sve manja. No, u Zagrebu se planira otvaranje još 4 – 5 punionica CNG-a, kako bi se podstaklo njegovo veće korišćenje i cena snizila na nivoa u EU-u, oko 1,14 EUR / kg, ističe Fikret Nasić iz GPZ – Snabdevanja.
– Potencijalne količine biometana u Hrvatskoj iznose oko 550 miliona kubnih metara godišnje – tvrdi Josip Falcani, iz kompanije Bionardo i naglašava važnost saradnje javnih i privatnih interesa na osnovu nacionalnog plana koji bi obuhvatio gradove i opštine, javni prevoz, snabdevače energijom, komunalne kompanije, industriju hrane i proizvođače biometana. Međutim, velikih pomaka neće biti dok se god ne izradi strategija kojom bi se motivisali građani na sortiranje biootpada, a trenutno nijedna direktiva ne obavezuje građane na takvo ponašanje.
