Tresetišta, koja karakterišu organsko i vlažno zemljište, imaju izuzetan značaj u očuvanju biodiverziteta i ublažavanju klimatskih promena, skladištenjem ugljen-dioksida i pružanjem efekta hlađenja globalne klime. Međutim, usled klimatskih promena i ljudskih aktivnosti, ovi ekosistemi su ozbiljno ugroženi. Posebno je ugrožen jugoistočni deo Perua, regija Madre de Dios, gde zanatsko rudarenje zlata traje već decenijama. Intenziviranje rudarske eksploatacije u poslednjim godinama postavlja ozbiljan izazov za očuvanje ovog dela Amazonije, ali i oslobađanje zarobljenog ugljen-dioksida.
Istraživanje koje je objavljeno u časopisu Environmental Research Letters koristilo je podatke dobijene iz snimaka satelita Landsat, koje je razvila NASA, a koji prate ovo područje više od 35 godina. Na osnovu tih podataka sprovedena je analiza širenja rudarenja zlata na području tresetišta u Amazoniji, duž aluvijalne ravnice reke Madre de Dios, gde se talože sedimenti koje reka nosi, stvarajući plodno zemljište koje je od ključnog značaja za lokalnu poljoprivredu i ekosisteme.
Istraživači su otkrili da je više od 550 hektara tresetišta izgubljeno usled rudarenja, što dovodi do oslobađanja emisija između 200.000 i 700.000 tona ugljen-dioksida. Posebno zabrinjava rast intenziteta rudarenja, uzimajući u obzir da je do čak 55 odsto ovog gubitka nastalo u poslednje dve godine.
Pročitajte još:
- DR Kongo planira da zaštiti 550.000 kvadratnih kilometara najveće preostale tropske šume
- Globalni atlas tresetišta 2024 – ugroženi prirodni trezori ugljenika
- Osnivanje Globalnog instituta za upravljanje jalovinom – Cilj nulta šteta za ljude i prirodu
Iako rudarenje unutar tresetišta trenutno čini oko devet odsto ukupnog rudarenja, procenjuje se da bi ovaj udeo do 2027. godine mogao da poraste na 25 odsto. Dalja istraživanja pokazuju da od 219 tresetišta, njih 63 pokazuju znakove rudarenja, čime je ugroženo više od 10.000 hektara tresetišta, a što može da dovede do oslobađanja čak i 14,5 miliona tona ugljen-dioksida.
Problem zaštite ovog područja ostaje nedovoljan broj organa koji bi sprovodili zakon. Ukoliko se ne preduzmu hitne mere, šteta na ovim tresetištima mogla bi da postane trajna, dovodeći do globalnih posledica.
Tresetišta su izuzetno važna i zbog svoje uloge u očuvanju biodiverziteta, zato što pružaju stanište mnogim jedinstvenim biljnim i životinjskim vrstama, poput orangutana i orhideja. Značajna su i kada je reč o regulaciji vode, njenom prečišćavanju i kontroli poplava. Međutim, njihovo isušivanje dovodi do sleganja zemljišta, što povećava rizik od poplava, posebno u priobalnim područjima.
Katarina Vuinac
