Propusti u upravljanju ribastvom u međunarodnim vodama, u poslednjih sedam decenija doveli su do prekomernog izlova ribe, upozorila je na to Međunarodna nevladina organitacija Grinpis (eng. Greenpeace International).
U izveštaju koji je objavio Grinpis, opisano je kako Regionalne organizacije za upravljanje ribarstvom (RFMOs) nisu uspele da upravljaju globalnim prekomernim izlovom ribe od svog nastanka, te da zaštite osetljive vrste morskog ekosistemna.
„Dok RFMOs imaju odgovornost da prate i upravljaju uticajem ribarstva na biodiverzitet van njihovih ciljanih vrsta, postignut je ograničen napredak na ovom polju. Zabrinjavajuća je ograničena zaštita za grupe vrsta kao što su ajkule, koje su često direktno ciljana ribolovnim aktivnostima. Trenutni pristup pojedinačnoj proceni zaliha, koji dominira upravljanjem RFMOs-a, ne uzima adekvatno u obzir uticaje na neciljane vrste i posledične efekte na morsku biološku zajednicu kao celinu. Naučnici procenjuju da 95 odsto biodiverziteta riba na otvorenom moru trenutno nije procenjeno od strane RFMOs-a“, navodi se u zaključku ovog izveštaja.
Grinpis navodi kako Globalni okeanski sporazum Ujedinjenih nacija, usvojen u junu 2023. godine radi uspostavljanja pravnog mehanizma za očuvanje mora u međunarodnim vodama, može rešiti trenutnu krizu okeana.
Pročitajte još:
- AJKULA I ČOVEK – KO JE KOME VEĆA PRETNJA?
- NARODI S TIHOG OKEANA PROGLASILI KITOVE PRAVNIM LICIMA DA BI IH ZAŠTITILI
- KAKO KLIMATSKE PROMENE UTIČU NA MORSKI ŽIVOT
Zato pozivaju države da ratifikuju Globalni okeanski sporazum kako bi stupio na snagu do UN Konferencije o okeanima u junu 2025. godine.
Ističe se da Globalni okeanski sporazum Ujedinjenih nacija može očuvati biološku raznovrsnost na gotovo polovini Zemljine površine. Ukoliko stupi na snagu sledeće godine, do 2030. zaštitiće se 30 odsto okeana, a živi svet će moći da se oporavi nakon višedecenijskog lošeg uprljavanja.
Rešima Šarma (Reshima Sharma), politički atkivista Grinpisa izjavila je kako je takav način upravljanja „pljačkanje“ okeana kakvo do sada nije viđeno, te da interesi bogatih zemalja ne mogu biti ispred interesa većine ljudi.
Izveštaj pod nazivom Kako Globalni sporazum o okeanu može pomoći u popravljanju lošeg upravljanja otvorenim morem (eng. How the Global Ocean Treaty can help repair high seas mismanagement), dostupan je ovde.
