Kako bi stala na kraj zagađenju kontinenta smećem, Evropska komisija predložila je da se na teritoriji Evropske unije zabrani korišćenje plastičnih slamčica, tanjira i pribora za jelo i štapića za uši. Ovo su tek neki s liste deset proizvoda koji su se našli na meti predloga kao najveći zagađivači evropskih obala i voda. Na spisku su i kašičice za mešanje kafe i držači za balone. Jednokratni plastični artikli predstavljaju ukupno 70 odsto otpada u vodama Evrope.
Često se zapetljaju u ribolovnu opremu i uzrokuju smrt mnogih stanovnika okeana, od riba, školjki i foka do kitova, kornjača i ptica. Plastični ostaci mogu da se pronađu i u njihovim telima te da na taj način, indirektnim putem, završe u lancu ishrane ljudi.
Kako se ne poriče neophodnost ovih artikala za život građana, Evropljani se pozivaju na zaokret ka održivijim alternativama, a za njihovo pronalaženje i razvijanje namenjeni su određeni podsticaji. Očekuje se da bi zamena najčešće korišćenih jednokratnih plastičnih proizvoda inovativnim supstitutima mogla da stvori oko 30.000 radnih mesta na lokalnom nivou.
– I dalje ćete moći normalno da organizujete piknik, popijete koktel ili očistite uši – rekao je Frans Timerman, potpredsednik Komisije.
Za predmete za jednokratnu upotrebu za koje već postoje zamenski, zavladaće vremenom potpuna zabrana.
Usled nepostojanja odgovarajuće alternative, kao što je slučaj sa plastičnim posudama za brzu hranu, Evropska unija upućuje države članice na poštovanje principa „zagađivač plaća„. Preduzeća koja se bave proizvodnjom ovih dobara moraće da snose troškove upravljanja otpadom i čišćenja, kao i mera za podizanje svesti za kako bi se smanjilo prisustvo omota čipsa, tankih plastičnih kesa i sličnog među evropskim smećem.
Na etiketama pojedinačnih proizvoda biće obavezno isticanje instrukcija za njihovo odlaganje, navođenje negativnog uticaja koji imaju na životnu sredinu i upozorenje o prisustvu plastike. Neki od njih su sanitarni peškiri, vlažne maramice i baloni.
– Plastika je pogodan, prilagodljiv, koristan i ekonomski vredan materijal, ali treba da bude bolje korišćen, ponovo upotrebljavan i recikliran. Kada se baca, ekonomski uticaj plastike obuhvata ne samo izgubljenu ekonomsku vrednost u materijalu, nego i troškove čišćenja i gubitke u turizmu, ribarstvu i brodarstvu – saopštila je Evropska komisija.
Cilj primene novih mera je da se otpad koji čine ciljani plastični proizvodi prepolovi, čime će biti izbegnuta šteta po životnu sredinu za koju se procenjuje da bi, do 2030, iznosila 223 milijardi evra.
Ukoliko se usvoji, ovaj predlog doprineo bi sprovođenju sveobuhvatnijeg plana Evropske unije za ekonomičnije i efikasnije upravljanje plastikom.
Predlog će biti ocenjen od strane Parlamenta EU i zemalja članica, ali Timerman se nada da ćemo njegove rezulate videti pre maja 2019.
