Preko 50 miliona ljudi širom Evropske unije nije u stanju da obezbedi dovoljan nivo energije za svoje potrebe što dovodi do 100.000 preuranjenih smrti godišnje. Energetsko siromaštvo najizraženije je u članicama koje se nalaze u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi i prvenstveno pogađa marginalizivane grupe – stare, romske zajednice, invalide i samohrane roditelje.
Zato će idućeg meseca EU predložiti mere za podsticanje obnove neefikasnih zgrada i prelazak na obnovljivo grejanje kao deo paketa “Fit for 55” čiji je cilj smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do 2030. godine.
Tim povodom, Centar za studije demokratije iz Rumunije i nevladina organizacija “Habitat for humanity” iz Mađarske izneli su na konferenciji za medije svoje predloge kako da se efikasno pristupi rešavanju problema energetskog siromaštva.
Pročitajte još:
Preko 90 odsto domova starije od 30 godina
Post-socijalističke zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope imaju posebno visok nivo energetskog siromaštva.
Recimo, u Mađarskoj je 83 odsto stanova izgrađeno pre 1990. godine, a u Rumuniji čak 90 odsto, što znači da dominiraju energetski neefikasni domovi. Problem predstavljaju i kuće napravljene od opeke od blata čije je renoviranje pravi izazov budući da nisu kompatibilne sa savremenim građevinskim materijalima.
To kao rezultat daje poražavajuće brojke: u Bugarskoj čak 33,7 odsto domova nije u stanju da održava odgovarajuću temperaturu, bilo leti ili zimi, dok u Litvaniji taj broj iznosi 27,9 odsto.
Takođe, veliki je udeo domaćinstava koja ne mogu priuštiti da na vreme plaćaju račune, pa tako u Grčkoj sa plaćanjem kasni 35,6 odsto domova, u Bugarskoj 30,1 odsto, slede Hrvatska sa 17,5 odsto, Rumunija sa 14,4 odsto i Mađarska sa 11 odsto.
U Rumuniji 80 odsto domaćinstava koristi drvo za ogrev i neefikasne šporete lošeg kvaliteta. Iako u ovoj zemlji 66 odsto domova ima pristup gasu, aktivno ga koristi svega 44 odsto zbog visoke cene priključivanja.
Jedan od predloga Centra za studije demokratije i nevladine organizacije “Habitat for humanity” odnosi se na obavezu država članica da ciljaju na energetski siromašna domaćinstva kroz Fond za modernizaciju koji će se baviti energetskim siromaštvom u tri ključne oblasti: ruralne sredine, urbane sredine i marginalizovane i posebno ugrožene zajednice.
Takođe predlažu uvođenje minimalnih, ali strogih, standarda efikasnosti za sve zgrade jer će to drastično doprineti smanjenju zagađenja vazduha. Ipak, niski prihodi i loši uslovi stanovanja će onemogućiti značajan deo domaćinstava da ih ispoštuju, a da bi se to sprečilo, zakonodavstvo EU mora biti dopunjeno odgovarajućim merama i sredstvima za ova domaćinstva kako bi mogli da se pridržavaju propisa.
