Kada je kineski proizvođač BYD pre nekoliko godina, na konferenciji u Belgiji, predstavio prototip električnog autobusa, ova vozila bila su predmet podsmeha. Isbrand Ho, generalni direktor kompanije za evropski kontinent, prisetio se kako je tom prilikom njihov novi proizvod prozvan „igračkom“. Danas, dvanaest miliona stanovnika Šenžena, rodnog grada BYD, od tačke A do tačke B prevozi se u potpunosti električnom flotom autobusa. Ukupno 16.359 primeraka „igračke“ jezdi ulicama. Da biste bili svesni veličine autobuskog parka Šenžena, stavićemo ga u komparativnu perspektivu – tri puta je veći u odnosu na njujorški, a gotovo osam puta u odnosu na losanđeleski, tvrdi Tim Dikson.
Električni autobusi proširili su se na puteve širom sveta. Procene ukazuju da ih, trenutno na globalnom nivou ima 400 hiljada, kojima se na svakih pet nedelja, samo u Kini, „pridruži“ novih 9.500 komada, količina autobusa kojom raspolaže čitav London.
Zaokret od izrabljivanja fosilnih goriva ka iskorišćavanju električne energije koji je načinio ovaj segment javnog prevoza počela je da oseća i naftna industrija.
Autobusi u proseku troše 30 puta više goriva u odnosu na prosečan automobil, pa „elektrifikacija“ njih hiljadu znači svakodnevnu uštedu skoro 80 hiljada litara „crnog zlata“ (500 barela).
Prema proračunima BYD, u proteklih deset godina, njihovi električni autobusi prešli su gotovo 17 milijardi kilometara, uštedevši pritom 6,8 milijardi litara dizel goriva. Prelazak na struju je rezultovao u 18 miliona tona ugljen-dioksida manje što je ekvivalentno uklanjanju 3,8 miliona konvencionalnih auta sa svetskih puteva, objasnio je Ho.
Neoboriva je činjenica da je Šenžen prešao dug put od grada obavijenog smogom i jednog od najzagađenijih na kineskoj teritoriji – a jedan od faktora njegovog napretka su i autobusi na struju. Oni najveće prednosti pokazuju upravo u gradskim sredinama, gde nulte emisije izduvnih gasova i tihi rad ovih vozila doprinose višem kvalitetu života ljudi. Baterije mogu da se pune na stanici.
Iz navedenih razloga, i druge svetske metropole osmislile su sopstvene strategije za poboljšanje saobraćaja, uključujući London, Pariz i Los Anđeles, čiji su deo i autobusi na struju.
