Energija iz obnovljivih izvora, sunca, vetra, vode, trebala bi biti energija budućnosti. Hercegovina je po broju sunčanih dana odličan teren za korišćenje ovog prirodnog resursa, zbog čega je interesantna domaćim i stranim investitorima. Samo u ovoj godini na mrežu je priključeno 80 elektrana, a još 116 čeka puštanje u rad. Postavlja se pitanje isplativosti i održivosti ovih investicija.
Od početka priče o dobrobiti korišćenja sunčeve energije za dobijanje električne, i tek ponekog postrojenja solarnih panela, Hercegovina je, za nekoliko godina, stigla do brojke od 237 malih solarnih elektrana, ukupne instalisane snage oko 40 megavata. Na mreži će biti i veliki proizvođači, koji su od resornog ministarstva dobili koncesiju na deset ili više godina.
– Sigurno možemo govoriti o ekspanziji – rekao je sekretar Regulatorne komisije za energetiku Republike Srpske Aleksandar Јegdić.
Investitori su domaći privrednici ili fizička lica, kao i strane kompanije, koje u korišćenju sunčeve energije vide isplativu i sigurnu investiciju, koja brzo vraća uloženi novac. Neke računice kažu da se uloženo vrati za pet do sedam godina, a da preostalih deset do petnaest, koliko je životni vek panela, ide u profit.
Pročitajte još:
- DOLJEVAC: U PLANU GRADNJA SOLARNE ELEKTRANE SNAGE DO 9,99 KW
- EBRD POKREĆE SOLARNI ENERGETSKI PROJEKAT U HRVATSKOJ
- PADEJ DOBIJA SOLARNU ELEKTRANU INSTALISANE SNAGE 3 MWP
– Počela se montirati u aprilu. Završena je početkom avgusta i puštena u probni rad. Videćemo vremenom kolika je isplativost – istakao je Ranko Medan iz komanije „Tatjana Enerdži“ Ljubinje.
Osim Ljubinja, po broju novih postrojenja prednjače Nevesinje i Bileća. Kad poteknu planirani „zeleni“ kilovati u Bileći se nadaju dvomilionskim prilivima u budžet, a slične benefite očekuju i u Neveisnju.
Postavljaju se pitanja maksimalne kvote zelenih kilovata i je li kapacitet postojeće distributivne mreže dovoljan za svu količinu nove energije. Elektro Hercegovina, sa postojećom infrastrukturom blizu je „crvene linije“. Imaju obavezu priključenja novih proizvođača, a solarne elektrane nakon toga nemaju obavezu plaćanja mrežarine.
– Prvi smo počeli da obrađujemo zahteve i priključujemo na mrežu. U međuvremenu mreža je popunjena što se tiče kapciteta, od strane prozvođača iz solarnih panela. Tehnički smo ispoštovali sve i primili onoliko koliko može mreža podneti da ne bi izazvali probleme potrošačima – rekao je direktor Elektro Hercegovine, Ognjen Kuljić.
Po novom Zakonu o obnovljivim izvorima energije Vlada bi trebala da donese Program o korišćenju OIE kao i maksimalne količine električne energije koje ostvaruju pravo na podsticaj. Zeleni kilovati, kao poželjna energija, podliježu sistemu podsticanja iz naknada, koje plaćaju svi potrošači.
Izvor: RTRS
