Ekološki deterdženti od prirodnih sastojaka

Foto-ilustracija: Pixabay

Deterdženti koje svakodnevno koristimo za pranje rublja spadaju u jedne od najvećih zagađivača voda jer sadrže velike količine fosfata. Ova jedinjenja mogu dovesti do „cvetanja vode“, odnosno prekomernog razmnožavanja algi što je čest uzrok pomora riba, pa nam ekološka savest nalaže da potražimo alternativu komercijalnim deterdžentima.

Na našem tržištu nedavno su se pojavili deterdženti koji, pored toga što ne zagađuju sredinu, imaju i niz drugih kvaliteta jer se mnogi ne testiraju životinjama, a takođe ne izazivaju iritaciju kože.

Iako povoljno utiču na životnu sredinu, ekološki deterdženti mogu nepovoljno uticati na naš budžet jer su ovi proizvodi uglavnom skupi. Na sreću, ne morate kupovati skupocene ekološke proizvode jer se idealna rešenja za pranje veša nalaze u prirodi, a možda čak i u vašem dvorištu.

Deterdžent od kestena

Mnogi ekološki portali i blogovi, kako u svetu, tako i kod nas, objavili su svoju verziju recepta za deterdžent od kestena koji se veoma brzo i lako pravi.

Sve što je potrebno jeste da izađete u dvorište ili obližnji park i skupite između 10 i 15 divljih kestena. Ukoliko planirate da perete i beli veš, stručnjaci za ovaj deterdžent savetuju da kestenje prvo oljuštite kako pigmenti iz ljuske ne bi obojili tkaninu.

Oljušteno kestenje zatim iseckajte što je sitnije moguće, a možete ga i dodatno usitniti u blenderu kako biste dobili prah. Ovaj prah sipajte u teglu i prelijte vrelom vodom, a onda ostavite na sobnoj temperaturi da odstoji od 8 do 10 sati.

Primetićete da će voda postati mlečne i gušće teksture, a ukoliko prilikom mućkanja ova voda peni, uspeli ste – dobili ste idealan ekološki deterdžent.

Takođe, ukoliko ste u trci sa vremenom, možete i usitniti kesten, staviti ga u vrećicu za pranje, a zatim direktno u bubanj.

Kesten sadrži velike količine sapunina, jedinjenja koja se nalaze u ćelijskom soku biljaka i koja, prilikom mešanja sa vodom, pene. Biljke bogate sapuninom ljudi su odvajkada koristili za pranje tkanina.

Naravno, bilo je nezaobilazno istražiti da li je ovaj deterdžent zaista delotvoran, a oni koji su ga probali izrazili su svoje zadovoljstvo na brojnim forumima jer je veš nakon pranja ovim deterdžentom bio svež, čist i mekan.

Stručnjaci ipak savetuju da se tvrdokorne fleke tretiraju pre pranja u mašini, a ukoliko želite još mekši i mirišljaviji veš, možete dodati nekoliko kapi eteričnog ulja i par kapi sirćeta.

Deterdžent od bršljena

Foto-ilustracija: Pixabay

Bršljen je još jedna biljka koja sadrži velike količine saponina, pa je od davnina korišćen za pranje veša.

Najpre je važno ubrati brljen na čistom mestu gde nema zagađenja od saobraćaja i industrije, a važno je i voditi računa da se bršljen ne pomeša sa otrovnim bršljenom koji može izazvati crvenilo i plikove na koži.

Oko 40 listova bršljana možete zgnječiti ili iseckati, staviti ih u šerpu sa litrom vode i kuvati dok ne provri, a zatim kuvati još 20 minuta na laganoj vatri. Potrebno je da bršljan odstoji 24 sata u ovoj vodi, a nakon toga proceđenu vodu možete koristiti kao i svaki drugi tečni deterdžent, kažu stručnjaci.

Još jedna opcija je da listove bršljana stavite u vrećicu, a zatim direktno u bubanj, mada oni koji su isprobali ovaj deterdžent savetuju da se ovo izbegava ukoliko perete beli veš, jer bršljan može obojiti tkaninu.

Pored ovih deterdženata, mogu se napraviti i drugi ekološki deterženti od kupovnih sastojaka kao što su boraks, soda i prirodni sapun. Takođe, na tržištu su dostupni ekološki deterdženti kao što je ekoeg (ecoegg), a oni koji ih koriste tvrde da su na duže staze isplativiji od klasičnih deterdženata.

Milena Maglovski

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti