Organizacije Eko-tim iz Podgorice i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), podneli su Ustavnom sudu Crne Gore inicijativu za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o industrijskim emisijama koja se odnosi na radni vek termoelektrane “Pljevlja” (TE “Pljevlja”). Sporna odredba predstavlja pokušaj države da omogući dalji rad ovog postrojenja i nakon utrošenih 20.000 radnih sati, ograničenje koje je Crna Gora prihvatila ratifikovanjem Ugovora o osnivanju energetske zajednice, a potom i kroz izmene nacionalnog zakonodavstva.
„Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice, termoelektrani “Pljevlja” odobrena je takozvana OPT-OUT opcija, koja nudi dodatno vreme za modernizaciju u skladu sa EU standardima ili gašenje termoelektrane nakon isteka ograničenog broja radnih sati od 20.000, u periodu od 1. januara 2018. do 31. decembra 2023. godine. To je istovremeno postala i njena međunarodno prihvaćena obaveza koja proizilazi iz Direktive o velikim ložištima, a koja čini sastavni deo Sporazuma o osnivanju Energetske zajednice. Već krajem 2020. godine TE “Pljevlja” je potrošila dozvoljenih 20 hiljada radnih sati, nakon čega se pristupilo izmenama Zakona o industrijskim emisijama“, ističu iz organizacija Eko-tim i RERI.
Pročitajte još:
- EKOLOŠKA REKONSTRUKCIJA TE „PLJEVLJA“ PREDUSLOV ZA POBOLJŠANJE ŽIVOTNE SREDINE
- POLOŽEN KAMEN TEMELJAC ZA EKOLOŠKU REKONSTRUKCIJU TE „PLJEVLJA“
- TE “PLJEVLJA” – ŠTA DALJE?
Ustavom Crne Gore propisano je da potvrđeni i objavljeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju prednost nad domaćim zakonodavstvom i neposredno se primenjuju kada odnose uređuju drugačije od unutrašnjeg zakonodavstva.
„Usvajanjem izmena i dopuna Zakona o industrijskim emisijama, u unutrašnji pravni sistem uveden je propis koji je u direktnoj suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom, a što je u suprotnosti sa Ustavom Crne Gore. Usvajanjem pomenutih izmena, radni vek termoelektrane produžen je na osnovu kriterijuma koji se ne vezuju za broj dozvoljenih radnih sati, već se vezuju za druge neizvesne okolnosti, što prema našem mišljenju, predstavlja pravni osnov za obraćanje Ustavnom sudu Crne Gore“, zaključuje se u zajedničkom saopštenju
Izvor: RERI
