Svetlana Božinović, direktorka i predstavnica u Skupštini Udruženja OIE Srbija kompanije Eko Step Pellet iz Petrovca na Mlavi, našeg redovnog člana koji se bavi proizvodnjom peleta. Eko Step Pellet je, kao društveno odgovorna firma, svoje aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine i zdravlje ljudi uskladila sa važećim zakonskim propisima, ova kompanija ima potpisan desetogodišnji ugovor sa JP “Srbijašume”, te se bukva za proizvodnju njihovog peleta nabavlja samo iz strogo kontrolisanih izvora.
U kojoj meri upotreba peleta povećava energetsku efikasnost?
Svetlana Božinović: Srbija ima značajan energetski potencijal u obnovljivim izvorima energije, ali on nije u dovoljnoj meri iskorišćen ili uopšte nije iskorišćen kada je reč o određenim izvorima energije poput vetra ili sunčevog zračenja. Upotreba energije iz obnovljivih izvora još je u povoju i u svetu, osim u nekim razvijenim zemljama, i najveći izazov predstavlja prelazak na čistije tehnologije uz postizanje ekonomske isplativosti.
Eko Step Pellet je odličan primer korišćenja biomase kao energenta i proizvodnje peleta uz primenu najviših standarda zaštite životne sredine. Proizvodimo pelet od sečke ogrevnog drveta bukve, bez dodataka drugog drveta i primesa, što ga svrstava u red visokokaloričnih i visokokvalitetnih ekoloških energenata. Pelet proizveden u ovoj fabrici ima nisku emisiju CO2 gasova, sadrži minimum vlage, a pepeo pri sagorevanju je ispod 1,2 odsto, što je u nivou evropskog standarda A2, sa tendencijom ka A1. Pelet je proizveden od sirovina 100 odsto domaćeg porekla.
Eko Step Pellet je, kao društveno odgovorna firma, svoje aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine i zdravlje ljudi uskladila sa važećim zakonskim propisima. Izbor agregata proizvodno tehnološke linije – proizvodnje drvnog peleta obezbeđuje punu zaštitu vazduha, radne sredine i zemljišta. Smanjenje emisije štetnih materija u vazduhu obezbeđeno je:
1. Korišćenjem sertifikovane sirovine (hemijski netretirane);
2. Upotrebom radnih mašina i transportnih sredstava – kamiona sa ugrađenim pogonskim agregatima poslednje generacije po pitanju emisije štetnih gasova;
3. Redovnim i pravovremenim održavanjem svih proizvodnih i transportnih agregata;
4. Korišćenjem obnovljivih izvora energije (korišćenje drvne sečke kao goriva, izgradnja solarne elektrane);
5. Smanjenjem i zbrinjavanjem generisanog otpada (u skladu sa planom upravljanja otpadom).
Time je naša orijentisanost prema zaštiti životne sredine neupitna.
U Srbiji godišnje domaćinstva za grejanje potroše oko milion kubnih metara drva, u tom procesu iskoristi se samo oko 40 odsto energetskog potencijala drveta, korišćenjem peleta povećava se energetska efikasnost, stvara se veća energija uz korišćenje manje drveta, pelet ima u sebi manje od 10 odsto vlage i samim tim daje visoku energetsku vrednost. Pored toga što je biološko i ekološki čisto gorivo, pelet je obnovljiv izvore energije. Energetska efikasnost obuhvata određene mere i ponašanja kako bi se potrošnja energije svela na minimum, rezultat toga bili bi niži troškovi kao i očuvanje životne sredine.
Da li je, i u kojoj meri korišćenje biomase za proizvodnju energije CO2 neutralno?
Svetlana Božinović: Biomasa se smatra CO2 neutralnim gorivom, prilikom fotosinteze biljke uzimaju iz vazduha CO2, spaljivanjem ispušta se ista količina CO2 koje je iz vazduha potpuno preuzeta. Pelet proizveden u fabrici Eko Step Pellet ima nisku emisiju CO2 gasova, sadrži minimum vlage, a pepeo pri sagorevanju je ispod 1,2 odsto, što je na nivou Evropskog standarda A2. Pelet je proizveden od sirovina 100 odsto domaćeg porekla.
Koji su najveći izazovi sa kojima se Eko Step Pellet suočava u vreme energetske krize?
Svetlana Božinović: Kao i ostatak privrede, Eko Step Pellet se suočava sa nizom izazova u ovom vremenu, počev od inflacije, kamatnih stopa i poskupljenja energenata, sve ovo utiče na sam tok poslovanja. Cene nafte, gasa i struje koje variraju i te kako utiču direktno na proizvod.
Pored ovoga, ključni problem koji se pojavio je i nedovoljna količina sirovina za proizvodnju peleta, kroz nepoštovanje ugovorene dinamike isporuke drvnih sortimenata, koja nije u skladu sa dinamikom realizacije ugovora zaključenog sa JP “Srbijašume” o isporuci sirovine za 2022. godinu sto je rezultiralo težak položaj svih drvoprerađivačkih firmi u Srbiji.
Naime, kod svih drvoprerađivačih firmi je zabeleženo kašnjenje u isporuci drveta i značajno odstupanje od ugovorenih količina za 2022. godinu, dinamika za prva 3,5 meseca nije ispoštovana i zbog toga cela industrija radi sa smanjenim kapacitetima, što značajno utiče na troškove poslovanja i dovodi drvoprerađivače u jako težak i nezavidan položaj. Identična situacija se prenela i na april mesec tekuće godine.
Ono što je trenutno veliki problem u proizvodnji peleta je veliki poremećaj na tržištu električne energije u Srbiji, ali i u celoj Evropi. Naime, cena kilovata električne energije je u poslednjih nekoliko meseci skočila naglo, a samim tim uzrokovala i povećanje proizvodne cene sirovina koje koristimo za proizvodnju peleta. Povećanje cene sirovina podrazumeva cenu drvnih sortimenata (u našem slučaju, bukve), folije za džakove i streč folije. Još jedan problem je činjenica da, iako je izgradnja solarnih elektrana i vetroparkova u ekspanziji, njihova proizvodnja struje ne može još uvek da odgovori na velike zahteve tržišta. Dugoročno gledano, jačanje kapaciteta EU za obnovljivu energiju verovatno će pomoći bloku da zadovolji potražnju čistim i jeftinim izvorima energije. Ali zbog sistema marginalnog tržišta i sve dok se ne razviju velike baterije za skladištenje obnovljive energije kada su vremenski uslovi nepovoljni, zemlje EU nastaviće da se suočavaju sa sličnim situacijama.
Drugi problem za proizvođače peleta predstavlja crno tržište peleta kao i uvoz nesertifikovanog peleta. Niska cena peleta neproverenih proizvođača uzrokuje nepoverenje u domaće proizvođače peleta. Niska cena peleta ne garantuje ujedno i kvalitet i gorivnu moć istog. Dalje, kupovina nesertifikovanog peleta uzrokuje kupcima probleme sa pećima za pelet koje koriste. Eko Step pellet, kao nosilac nagrada Najbolje iz Srbije 2019 i žiga Čuvarkuća, garantuje kvalitet peleta koji proizvodi, te kupci svakako mogu da imaju puno poverenje u odnos cene i kvaliteta našeg peleta.
Rešenje koje bi država trebalo da ponudi su, pre svega kontrolisani uslovi uvoza i smanjenje crnog tržišta na minimum. Takođe, povoljniji cenovni uslovi za kupovinu energenata – struje za velike potrošače i podsticaji proizvodnji, zapošljavanju su nešto što bi za državu trebalo da bude imperativ kada su domaći proizvođači u pitanju.
Ono što je za pohvalu je činjenica da je formiran fond subvencije za zamenu kotlova na ugalj kotlovima za pelet, koji će obezbediti da 1.300.000 domaćinstava dobiju povoljne uslove za nabavku kotlova za pelet. Trenutno taj veliki broj domaćinstava koja koriste ugalj, naftu pa i stare gume za loženje doprinosi velikom zagađenju vazduha, koje iz godine u godinu preti da dugoročno ugrozi zdravlje stanovništva. U taj fond neophodno je u narednim godinama uložiti milijarde evra, koje država sama ne može da obezbedi, već je potrebno da se sredstva povlače i iz evropskih fondova kako bismo osigurali da se zaštita životne sredine svake godine sve više poboljšava.
Dokle se stiglo sa realizacijom razvoja solarne elektrane na području Vašeg objekta u Petrovcu na Mlavi?
Svetlana Božinović: Urađen je projekat solarne elektrane, pribavljene su sve dozvole nadležnih institucija, završen je postupak sa Elektrodistribucijom Srbije. Sa Elektrodistribucijom Srbije završen je postupak pribavljanja uslova rešenja i ugovora za priključno postrojenje. Izabran je izvođač radova, potpisan je ugovor. Izvođenje radova je u toku. Rok za priključenje elektrane je početkom juna 2022. godine.
Da li će korišćenjem solarne energije pelet proizveden u Vašoj fabrici dobiti dodatnu ekološku notu?
Svetlana Božinović: Učešće obnovljivih izvora energije sve je zastupljenije u našoj zemlji, najzastupljenije su hidroelektrane dok samo manji deo čine elektrane koje koriste energiju vetra, sunca i biomase. Novi zakon o obnovljivim izvorima energije će omogućiti građanima Srbije da proizvode i prodaju zelene kilovate. Ovo je pogodno kako za mala domaćinstva tako i za industrijska postrojenja.
Kako je Eko Step Pellet d.o.o. društveno odgovorna kompanija i svojim poslovanjem okrenuta ka zaštiti životne sredine, odlučeno je da se na krovu fabrike izgradi solarna elektrana snage do 999 kW. Uz saradnju sa kompanijom CEEFOR, zaduženom za izradu projekta i ENELOM PS zaduženom za izgradnju solarne elektrane, fabrika će postati prozjumer i time znatno doprineti zaštiti životne sredine, smanjenju troškova poslovanja, i nadamo se, deo svoje proizvodnje električne energije proslediti elektroenergetskom sistemu Srbije na dalje korišćenje. U ovoj kompaniji posebnu pažnju posvećujemo zaštiti životne sredine i smanjenju zagađenja vazduha. Budući da spadajmo u društveno odgovorne kompanije, često se uključujemo u brojne kampanje za podizanje svesti o očuvanju okoline.
Koji je kapacitet te solarne elektrane i koja je vrednost investicije?
Svetlana Božinović: Solarna elektrana ima snagu do 999kW. Za projekat je zadužena kompanija CEEFOR koja je dala najbolje rešenje, a izvođač radova je kompanija ENEL PS, zadužena za efikasno i brzo izvođenje i start. Vrednost investicije je milion evra.
Koje su prednosti grejanja na pelet? Ima li dovoljno sirovina?
Svetlana Božinović: Ugljenično je neutralan – prilikom sagorevanja drvnog peleta u atmosferu se oslobađa ista količina ugljenika koja se nalazi u drvetu u toku njegovog rasta, menjajući posečeno drveće novim čitav taj ciklus daje rezultat gotovo bez neto emisija ugljenika. U odnosu na ugalj, drvni pelet gori čisto, i pri sagorevanju ima vrlo malo pepela. Peći na pelet imaju integrisane kante koje se mogu puniti svakih nekoliko dana tako da redovno loženje nije potrebno, zavisno od prostorije gde se greje, spoljašnje temperature kao i zapremine peći i podešavanje termostata.
Ono što je važno za zaštitu životne sredine, pre svega šumskih kapaciteta je činjenica da Eko Step Pellet d.o.o. ima potpisan desetogodišnji ugovor sa JP “Srbijašume”, te se bukva za proizvodnju našeg peleta nabavlja samo iz strogo kontrolisanih izvora. Naime, bukva koja stiže u našu fabriku je drvo koje je planski sečeno, kako bi se pošumljavanjem, odnosno sadnjom novih mladica konstantno obnavljale šume u Srbiji.
Osim fabrike peleta, hotelijerstvo je deo Vašeg biznisa, gde takođe dominira komponenta održivog razvoja?
Svetlana Božinović: Hotel Ramonda je ekološki orijentisan hotel na planini Rtanj, izgrađen u potpunosti u skladu sa prirodnim okruženjem. Pored korišćenja prirodnih materijala, trudimo se da primenjujemo principe održivog razvoja, korišćenjem peleta, toplotnih pumpi, solara. Našim gostima na raspolaganju su i punjači za električne automobile. U okviru Wellness i spa centra nalazi se veštačko jezero, sa prirodnim prečišćavanjem vode. Pesak, kamen, šljunak, preko 25 vrsta biljkaka i algi su u funkciji prečišćavanja vode a samim tim je voda u našem jezercetu živa i tirkizno zelena. Hotel Ramonda koristi bunarsku vodu, koja je ispitana od strane Medicinskog fakulteta u Beogradu i ocenjena kao blagotvorna po ljudski organizam.
Da li gosti prepoznaju važnost činjenice da se hotel Ramonda na planini Rtanj greje na pelet, ima solare na krovu, kao i punjače za elektromobile?
Svetlana Božinović: Gosti hotela Ramonda prepoznaju nas kao društveno odgovornu kompaniju, što navode kao jedan od benefita boravka u Ramondi. U današnje vreme kada se sve brže i nekvalitetnije živi, jako je važno vratiti se prirodi u cilju očuvanja iste. Mi se trudimo da kod naših gostiju ali i komšija probudimo svest o značaju zaštite životne sredine, kako bi svi zajedno produžili rok našoj planeti.
Vaši zaposleni često učestvuju u ekološkim akcijama? Navedite najbitnije…
Svetlana Božinović: Hotel Ramonda organizuje niz akcija u cilju očuvanja životne sredine. Zajedno sa gostima i meštanima Boljevca organizovali smo akcije čišćenja naselja Rtanj. Tradicionalno organizujemo akcije “Zasadi svoje drvo’’ u okviru kojih je do sada posađeno preko 200 sadnica u blizini hotela. Prošle godine otpočeli smo i akciju “Zasadi svoju ružu’’ u cilju oživljavanja ružičnjaka porodice Minh. Prošle godine zasađeno je 1.500 ruža, što je plan i za ovu godinu. Svim akcijama naši gosti se sa zadovoljstvom priključuju.
Zaposleni u Eko Step Pellet-u učestvovali su u ekološkoj akciji čišćenja priobalja Dunava kod Srebrnog Jezera, u martu ove godine. Akciju je organizovalo Udruženje ljubitelja prirode „Naša Drina’’ gde se okupio veliki broj ljubitelja prirode, lokalnog stanovništva Velikog Gradišta, bajkera, ribarskih udruženja sve sa istim ciljem – čišćenje priobalja naše najveće reke Dunava.
Naši najmlađi su se takođe pridružili akciji “Gledaj kako rastemo’’ gde su prvaci širom Srbije imali priliku da zasade svoje prvo drvo. Ovom prilikom smo bili domaćini velikom broju učenika OŠ “Bata Bulić’’ iz Petrovca na Mlavi. Smatramo da je izuzetno važno preneti poruku budućim naraštajima edukacijom o zaštiti životne sredine i o tome šta ostavljaju iza sebe. Podržali smo i Eko-kviz „Prljavo i čisto-nije isto’’.
Zaposleni u Eko Step Pellet-u učestvovali su zajedno sa đacima OŠ “Bata Bulić’’ i njihovim učiteljima u organizaciji posebne akcije prijateljstva škole, dece i tehnologije proizvodnje peleta, prilikom koje je u dvorištu ispred upravne zgrade posađen veliki broj stabala.
Dom za decu i lica ometena u razvoju “Dr Nikola Šumenković’’ iz Stamnice otvoren je 1964. godine i namenjen je licima koja su ometena u psihičkom razvitku (na stupnju teške mentalne zaostalosti). Pored velike pažnje prema peletu i proizvodnji peleta Eko Step Pellet posebnu ljubav svih zaposlenih usmerava i ka ovoj deci i stalno je na usluzi. U krugu njihove ustanove sa korisnicima smo zasadili 30 stabala drveta prijateljstva.