Gradski urbanista Marko Stojčić izjavio je da će ili do kraja 2020. ili početkom 2021. godine biti usvojen Plan detaljne regulacije Makiškog polja.
Gostujući na Studiju B istakao da će planirana izgradnja depoa na tom delu grada označiti početak izgradnje metroa u prestonici.
„Na početku Makiškog polja je predviđena izgradnja depoa za prvu i drugu liniju metroa. Nadamo se da ćemo uspeti da završimo sve aktivnosti, pre svih na eksproprijaciji zemljišta, a kasnije i na izgradnji čitavog platoa, kako bi se obezbedili uslovi da za kopanje tunela“, naveo je Stojčić.
Stojčić je objasnio da je zbog velike površine na kojoj bi se smestio predviđen broj kompozicija Makiško polje idealno za izgradnju depoa. Neće se samo depo graditi u ovom delu grada, već se na površini od 4,5 miliona metara kvadratnih očekuje gradnja najvećeg stambeno-poslovnog objekata koji će trajati narednih nekoliko decenija.
Pročitajte još:
„Beograd ne može više da ide u širinu, osim u izuzetnim situacijama. Stoga, za budući razvoj grada, ostaju ovakve neizgrađene teritorije. Nadležne institucije su utvrdile da su pomenute površine van obuhvata vodozaštite“, objasnio je Stojčić.
Sa druge strane, na Fejsbuk stranici Ministarsta prostora upozoravaju se građani da je zaštićeno zemljište beogradskog vodoizvorišta u opasnosti.
Navode da je „do petka, 27. novembra traje javni uvid u nacrt plana za Makiško polje (vodoizvorište). U pitanju je neopravdana urbanizacija i izgradnja celog stambenog naselja na zaštićenom zemljištu. Predviđa se izgradnja od oko 4,5 miliona m2 stambenog i komercijalnog prostora ugrožavajuči izvor pijaće vode za sve Beograđane. Ovo je javni uvid, što znači da će uslediti i javna rasprava gde će svi koji su predali primedbe moći usmeno da ih obrazlože i učestvuju u diskusiji.“
Ceo plan možete pronaći OVDE, a formular za pisanje primedbi OVDE. Za sva dodatna pitanja i konsultacije možete da pišete Ministarstvu prostora na ministarstvoprostora@gmail.com.
Ministarstvo prostora je kolektiv osnovan 2011. godine sa željom da doprinese demokratskom i pravednom razvoju gradova. U prvim godinama postojanja, Ministarstvo prostora je pokrenulo i učestvovalo u aktivaciji nekoliko napuštenih prostora za potrebe zajednice: Inex film, Ulična galerija, Bioskop Zvezda, Magacin, itd. Kroz ova iskustva, razvijali su i modele demokratskog upravljanja zajedničkim prostorima, ali i mehanizme kojima bi se ovakva aktivacija institucionalizovala na participativan i transparentan način. Pored toga, razvijali su i druge programe koji su rad organizacije širili u nekoliko dodatnih pravaca: analiza urbanih zajedničkih dobara, participativno urbanističko i prostorno planiranje i pravo na stanovanje.
