Danska je posvećena razvoju energije vetra na moru, što je potvrdila i 2021. godine, kada je otvorila najveći vetropark u Skandinaviji ,,Kriegers Flak’’ u Baltičkom moru. Do sada su na moru izgrađene vetroelektrane ukupne snage 2,7 GW.
Danska energetska agencija (Danish Energy Agency), otvorila je tender za vetroelektrane na moru, koji bi mogao da dovede do značajnog povećanja kapaciteta ove energije. Kako je navedeno na sajtu Agencije, na ovaj način omogućiće se uspostavljanje namanje novih 6 GW do 2030. godine.
Prema planu, najmanje 3 GW trebalo bi da se izgradi u Severnom moru, zatim dve vetroelektrane u Kategatu, od čega će jedna imati snagu najmanje 1 GW a druga između 0,8 i 1,2 GW i poslednja je planirana u Baltičkom moru kao ,,Kriegers Flak II’’, odnosno proširenje postojeće pomenute elektrane iz 2021. godine.
Pročitajte još:
- SARADNJA ZEMALJA BALTIČKOG MORA ZA RAZVOJ ENERGIJE VETRA NA MORU
- POKRETANJE INICIJATIVE ZA ENERGIJU VETRA
- NEMAČKA: ENERGIJA VETRA NADMAŠILA UDEO UGLJA U PROIZVODNJI ELEKTRIČNE ENERGIJE
Kako se dodaje, ponuđači imaju mogućnost da postave i više vetrogeneratora, što znači da postoji potencijal da se uspostavi do 10 GW i više ukupnog kapaciteta. Ukoliko se to ostvari, energija koja bi se dobijala iz ovih izvora energije mogla bi da zadovolji više od 10 miliona danskih i evropskih domaćinstava. Pored toga, električna energija bi mogla da se koristi i za proizvodnju vodonika i drugih proizvoda kao zamena fosilnim gorivima.
U ovom trenutku u Danskoj se gradi još jedna vetroelektrana u Severnom moru ,,Thor Offshore Wind Farm’’, čiji se završetak očekuje 2027. godina i koja će obezbediti dodatnih 1 GW kapaciteta.
Podaci WindEurope pokazuju da će izgradnja vetroparkova otvoriti oko 12.000 radnih mesta. Postoji i nekoliko novina koje se uvode ovom aukcijom, kao što je poštovanje ljudskih prava, poboljšane kriterijume za prekvalifikaciju uz postavljanje ključnih društvenih i ekoloških standarda. Ono što je dodatna novina, jeste učešće države, što znači da će Danska kao država biti suvlasnik 20 odsto svake vetroelektrane.
Katarina Vuinac
