Na ulicama svetskih gradova sve više je automobila na električni pogon i vozila sa SUS motorima (motori sa unutrašnjim sagorevanjem) polako odlaze u zaborav. Tome doprinosi i činjenica da mnoge velike zemlje počinju sa zabranom prodaje novih automobila sa unutrašnjim sagorevanjem, dok sve više subvencionišu kupovinu električnih vozila.
Velika Britanija planira da do 2030. godine zabrani prodaju automobila sa SUS motorom, iste planove imaju i Nemačka, Irska i Holandija.
Norveška je sebi zadala da tranziciju završi do 2025. godine, dok Francuska zabranu planira tek za 2040. godinu. Kada je reč o regionu, Slovenija je donela odluku da od 2030. godine počne da eliminiše automobile sa motorima na unutrašnje sagorevanje.
Stručnjaci predviđaju da će Kina napraviti nagli prelaz na električna vozila i da će do 2035. godine ona činiti polovinu ukupne prodaje svih novih vozila, dok će ostatak biti hibridni automobili.
“Nagli prelaz na električna vozila koji će predvoditi Kina smanjiće globalni rast potražnje za naftom za 70 odsto do 2030. godine i to će okončati doba nafte” pokazuje istraživanje savetodavne kuće Carbon Tracker.
Pročitajte još:
Zahvaljujući prelasku na električna vozila, Kina bi za 10 godina mogla da uštedi više od 80 milijardi dolara, koje bi potrošila za uvoz nafte.
Prema istraživanju, trošak uvoza nafte potrebne za proizvodnju goriva za prosečan automobil deset je puta veći od troškova nabavke solarne opreme za proizvodnju struje za pogon električnih vozila.
Kina još nije odredila kada će zabraniti prodaju i proizvodnju automobila sa unutrašnjim sagorevanjem, ali pretpoistavke su da će to biti do 2035. godine.
