Građevinski otpad u Srbiji čini više od 75 odsto ukupnog smeća. Na godišnjem nivou u našoj zemlji napravi se tri do četiri miliona tona otpada, u Beogradu od 300 do 700 hiljada tona. Jedina legalna deponija na koju može da se odloži građevinski otpad je Vinča. Međutim, ona može da primi samo trećinu tog materijala.
Prema najavama, Beograd neće praviti nove deponije, već je ideja da se otpad koristi kao resurs u građevinarstvu. To je predviđeno Akcionim planom za upravljanje građevinskim otpadom do 2030. godine.
„Glavni cilj je da se reciklaža tog materijala poveća na 40 odsto do kraja decenije“, kaže profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović.
Dodaje da se trenutno prerađuje vrlo mali procenat u jedinom postrojenju u Vinči, koje ima skoroman kapacitet od 200.000 tona i u režimu je probnog rada.
U razgovoru za „Magazin na prvom“ Radio Beograda 1, Jovović objašnjava da je za dostizanje tog cilja potrebno bar jedno mobilno postrojenje kapaciteta oko 100.000 tona, još jedno stacionarno postrojenje poput onog u Vinči i nekoliko lokacija za odlaganje zemlje iz iskopa.
Plan predviđa pet takvih lokacija, po strogo utvrđenim kriterijumima, a za reciklažna dvorišta u kojima bi bila smeštena mobilna postrojenja određene su dve lokacije – u Ostružnici i Rakovici.
Mnogi elementi građevinskog otpada mogu da se recikliraju, što znači da postanu resurs: šljunak, dotrajala drvena građa, drobljeni asfalt…
Pročitajte još:
Jovović veruje da će biti dosta interesa za taj proces, jer je reč o vrlo intenzivnoj grani privrede u kojoj može da se zaposli mnogo ljudi.
„Samo prošle godine izdato je 2.000 građevinskih dozvola. Radi se na nekoliko hiljada lokacija, a u poslove je uključen ogroman broj firmi. To podrazumeva i velike količine otpada koji se mora zbrinuti, a za to mora da se plati“, ističe on.
Odlaganje opasnog otpada
Ukazuje i da je posebno osetljivo pitanje odlaganja opasnog građevinskog otpada, koji se ne može reciklirati. Posle rekonstrukcije i rušenja starijih objekata ostaće dosta takvog materijala, u prvom redu azbesta.
Za to bi se, kaže, morale odrediti posebne lokacije i sprovesti obuka i standardizacija kako se on skida, sklanja i odlaže.
„Realizacija Akcionog plana podrazumeva promenu mnogih propisa i usvajanje novih evropskih standarda, jer se ta oblast veoma brzo menja i unapređuje. Paralelno sa tim moraju se animirati građevinske firme, kako bi bile dobro obaveštene i spremne da uđu u te poslove, zaključio je Aleksandar Jovović, koji je i član Odbora SANU „Čovek i životna sredina“.
Izvor: RTS
