Kada je u bivšem socijalističkom bloku država u Evropi započeta ekonomska i politička tranzicija, jedna država se isticala kao najperspektivnija. Novonastala Češka Republika, sa raspadom Čehoslovačke, nasledila je solidne prirodne potencijale, energetsku infrastrukturu i industrijske kapacitete. Iako je situacija bila teška za nove demokratske vlade u Pragu, one su imale solidnu industrijsku startnu poziciju, moćne nuklearne elektrane, povezanost na gasnu infrastrukturu koja se naslanjala na ruske energetske kapacitete i ogromne rezerve uglja za potrebe termoelektrana.
Uz adekvatne protržišne reforme, Češka je doživela solidan napredak u prethodnih 30 godina, smanjujući razliku u odnosu na najbogatije evropske države. Kada se posmatra bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u dolarima 1990. ova država je bila na 3.941 $, dok je prethodne godine Češka stigla do 27.638 $.
Ukoliko bi se taj napredak poredio kroz razliku u odnosu na bogatije države Evropske unije, ova centralnoevropska država bila je 1990. na oko 15 odsto bogatstva po glavi stanovnika Nemačke, dok je u 2022. rezultat bio oko 60 odsto bogatstva po glavi stanovnika njenog severnozapadnog suseda. Jak izvoz automobilske industrije, mašina, gvožđa, električne energije, uz jak domaći energetski sektor, omogućili su solidan ekonomski rast.
Ipak, pojedine vesti, događaji i trendovi iz prethodnih godina bacili su sumnje na mogućnosti ove države da održi svoj tempo rasta kroz sadašnji način rada. Prvi element je pitanje životne sredine i zagađenja koje dolazi iz uglja, gde skoro 50 odsto električne energije u ovoj državi dolazi iz navedenog izvora.
Dok će ga većina naprednih ekonomije Evrope izbaciti iz upotrebe do ili oko 2030, vlade u Pragu sa druge strane planiraju da tu meru sprovedu tek oko 2040. Osim toga, visoka zavisnost od ruskog gasa u vreme aktuelnog nestabilnog snabdevanja zbog rata u Ukrajini, dovela je do dodatnih problema. Gas u Češkoj je danas skuplji, sa nestabilnijim snabdevanjem i ne može se posmatrati kao sigurna investicija za budućnost Češke.
Tokom septembra ove godine u kabinet premijera Fijale stigla je i dosta pesimistična analiza ekonomskih mogućnosti Češke Republike, barem ukoliko ne dođe do reformi. Sadašnji izvori rasta po ovoj analizi mahom su iscrpljeni i vlade u Pragu čekaju promene, ukoliko ne žele da država koju vode upadne u ekonomsku stagnaciju veoma niskih stopa rasta.
Pročitajte još:
- OD LIGNITA DO SUNCA I VETRA U GRČKOJ
- EBRD POKREĆE SOLARNI ENERGETSKI PROJEKAT U HRVATSKOJ
- KAKO ĆE DANSKA POSTIĆI NETO NULTE EMISIJE DO 2050.
Državi su potrebne reforme kada se radi o energetici, produktivnosti privrede i novim izvorima rasta. Vlada premijera Fijale identifikovala je zelene tendencije u svetskoj privredi kao mogućnost i za Češku Republiku i za njenu prilično industrijalizovanu privredu. Srećom po ovu državu, za bilo kakve reforme u ovoj oblasti, Evropska unija je otvorena da daje visoku finansijsku podršku svojim članicama.
Za početak, češka vlada identifikovala je rudarenje kritičnih sirovina kao potencijal za dalji privredni rast i izvoz. Prvi razlog je istorija rudarstva koja je poznata u ovoj državi, gde bi se rudarstvo sa uglja, koji je sada sve manje popularan, preusmerilo na traženije rude. Drugi razlog je što su trenutno češke rezerve litijuma oko 3-5 odsto svetskih rezervi i nalaze se na 90ak kilometara severno od Praga. Trenutni trendovi visoke potražnje za ovim resursom od strane evropske automobilske industrije, uključujući i onu u Češkoj, navelo je i vladu ove države da ide u tom smeru.
Procena vlade je da bi kroz osposobljavanje rudnika u mestu Cinovec do 2026, Češka mogla da proizvodi litijum dovoljan za 1 000 000 električnih vozila godišnje. Osim samog rudnika, postoje procene da bi u ovu državu došle i investicije u sferi proizvodnje baterija za ova vozila, ali i da bi domaća automobilska industrija imala lakši posao u adaptiranju na nove ekološke trendove i učinilo je konkurentnom.
Za ovaj proces adaptiranja češke privrede na ekološke trendove Evropska unija je spreman da izdvoji novac kroz Fond za pravednu (ekološku) tranziciju, sa prvenstvenim ciljem da se minimizuju štete po lokalnu zajednicu zbog izbacivanja uglja iz upotrebe i smanjenje njegovog rudarenja.
Osim toga, Evropska komisija je odobrila šemu od 401 milion evra koju je predložila Češka za promovisanje zelenog daljinskog grejanja iz obnovljivih izvora energije i otpadne toplote. Takođe, Komisija je odobrila, prema pravilima EU o državnoj pomoći, i češku šemu od 2,4 milijarde evra za podršku izgradnji i radu novih ili preuređenih održivih postrojenja za proizvodnju biometana.
Osim ovih evropskih programa, premijer Fijala najavio je i velike projekte koji se tiču vetrogeneratora i drugih obnovljivih izvora energije. Cilj je da kroz obnovljive izvore energije i diversifikaciju nabavke gasa i nafte Češka Republika dostigne energetsku suverenost u narednih pet godina. Visoku zavisnost od ruskog gasa i nafte ova država trenutno percipira kao najveću bezbednosnu pretnju, te je veliki broj mera usmeren na postizanje ekoloških iskoraka, kao i adaptiranja privrede na ekološke trendove.
Češka Republika ima dva negativna iskustva u ekonomiji, gde se jedno tiče ekologije, a drugo se tiče potpunog odsustva pažnje prema životnoj sredini. Početkom 2010-ih vlade su insistirale i nudile velike subvencije za upotrebu solarne energije i građani su u velikoj meri slušali vladu. Niska isplativost ovih programa iz tog perioda stvorila je skepsu dela češke javnosti prema ekologiji i isplativosti zelene tranzicije kao procesa.
Na drugoj strani, decenije nemara komunističkih vlasti prema životnoj sredini i insistiranje isključivo na obimu proizvodnje, bio je jedan od faktora pada navedenog režima. Deo građana se tada bunio protiv komunističke vlasti i zbog manjka brige prema čistoći vazduha, zemlje ili reka.
Zbog toga, sve vlasti u Češkoj Republici imaju jasan put kojim mogu da idu u svojim energetskim i ekološkim politikama. Vlade moraju da adresiraju pitanje ogromnog zagađenja češke privrede i energetskog sektora, koji je po glavi stanovnika na nivou razvijenije Holandije ili Japana. Takođe, energetske i ekološke reforme moraju da budu jasne, sa merljivim benefitima za populaciju i da ne budu percipirane kao „veći trošak nego dobit“.
Izvor: EURACTIV
