Ciljevi održivog razvoja i Afrika

Foto-ilustracija: Freepik (vecstock)

U septembru će se održati drugi po redu Summit SDG od usvajanja Agende 2030, koji je posvećen njenoj implementaciji, odnosno ubrzanom napretku u sprovođenju 17 ciljeva održivog razvoja, a biće održan u Njujorku.

Posebna tema događaja odnosiće se na Afriku. Tim povodom, pomoćnica generalnog sekretarka i zamenica izvršnog direktora UNEP-a Elizabet Maruma Mrema, uputila je poruku u kojoj je skrenula pažnju na probleme sa kojima se suočava Afrika. Kako se navodi u njenom obraćanju objavljenom na sajtu UNEP-a, 1,4 milijarde ljudi ovog kontinenta suočava se sa perspektivom ekološke katastrofe u obliku trostruke planetarne krize u koju spadaju klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje.

Posebno osetljiva i pogođena posledicama klimatske krize, ujedno je najmanje doprinela njenom nastajanju. Pomoćnica generalnog sekretara istakla je neke od posledica poput temperatura koje na ovom području rastu brže od globalnog proseka, kao i bržeg porasta nivoa mora. Podsetila je i na prirodne katastrofe, među kojima su i trogodišnja suša na Rogu Afrike ili ciklon Fredi. Osim klimatskih promena, ovaj kontinent suočava se i sa problemom gubitka biodiverziteta usled promene klime, zagađenja, krivolova, prekomerne žetve i drugog.

Pročitajte još:

Ovom prilikom, zamenica izvršnog direktora pozvala je globalnu zajednicu da pomogne Africi, ističući da ovaj kontinent ima samo deo novca potrebnog za borbu protiv klimatskih promena.

Koliko je ova tema važna potvrđuje i Afrička ministarska konferencija o životnoj sredini (AMCEN), koja je osnovana 1985. godine. Ovog meseca održana je devetnaesta redovna sednica od njenog osnivanja, a glavna tema je bila kako iskoristiti mogućnosti i unaprediti saradnju za rešavanje ekoloških izazova u Africi.

Veliki zeleni zid

Značajna inicijativa koja je okupila hiljade zajednica širom Afrike, ali i šire, jeste Veliki zeleni zid. Pokrenuta 2007. godine, ova inicijativa ima za cilj pošumljavanje ovog kontinenta od Atlantika do Crvenog mora. Pojas šume zamišljen je da bude širine 15 kilometara i dužine od 8.000 kilometara, sa idejom da se zaustavi širenje pustinje i obnovi oko 100 miliona hektara degradiranog zemljišta do 2030. godine.

Iako je njena realizacija započeta, u čemu su pomogli donatori širom sveta, potrebne su dodatne podrške od strane svih vlada i partnera, na šta poziva i Konvencija Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije.

Katarina Vuinac

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti