Procenjuje se da Bugarska ima 500 milijardi kubnih metara gasa iz škriljaca, ali je važeće zakonodavstvo sprečava da ga eksploatiše i vlada ne planira da tu nešto promeni, iako su stale isporuke gasa iz Rusije. Potrebe zemlje su tri milijarde kubnih metara gasa godišnje.
Ruska obustava isporuka prirodnog gasa podstakla je hitnu nabavku američkog tečnog gasa i navela stručnjake da na dnevni red stave pitanje nekonvencionalnog gasa.
Vlada Bugarske već je saopštila da ugovor sa ruskim Gaspromom, koji ističe na kraju 2022. godine, neće biti obnovljen.
Stručnjaci iz bugarskog ministarstva energetike i rudarstva i udruženja za gas su sa ciljem smanjenja zavisnosti od ruskog gasa i nafte pozvali na ukidanje moratorijuma na gas iz škriljaca uvedenog pre deset godina.
Koliko ima gasa?
Moratorijumom iz 2012. godine istraživanje i eksploatacija gasa iz škriljaca „frakingom“ zabranjeni su.
Moratorijum je uveden posle protesta lokalnih zajednica i ekoloških aktivista, kao i pritiska desničarke partije Ataka, Bugarske socijalističke partije (BSP) i sada nepostojeće partije Red, zakon, pravda.
Pre moratorijuma gas iz škriljaca tražile su tri kompanije u tri regiona.
Bugari ne znaju koliko gasa iz škriljaca ima, iako se godinama rade geološka istraživanja na severu zemlje. Prema različitim procenama, izgleda da je reč o oko 500 milijardi kubnih metara.
Na osnovu studije Dajrekt petroleuma iz 2013. godine američka Uprava za informacije o energetici (EIA) procenila je resurse gasa iz škriljaca u Bugarskoj na 481 milijardu kubnih metara i ta procena se smatra pouzdanom, rekao je za EURACTIV Hristo Kazadžijev iz ministarstva energetike.
Prema njegovim rečima, 30 milijardi kubnih metara gasa može da se vadi bez „frakinga“.
Bugarska pozicija i evropski kontekst
Čini se da ni danas nema političke volje da se dozvoli proizvodnja gasa iz škriljaca u Bugarskoj.
Ministar zaštite životne sredine Borislav Sandov rekao je za EURACTIV da se okolnosti nisu promenile, odnosno da nisu takve da se moratorijum ukine.
Pročitajte još:
Sandov je bio jedan od lidera velikih protesta protiv „frakinga“ i kao predstavnik Zelenog pokreta postao je ministar ekologije iz kvote Demokratske Bugarske.
Predsednik parlamentarnog odbora za životnu sredinu i vodu Manol Genov (BSP) takođe misli da moratorijum treba da ostane na snazi. On je za EURACTIV rekao da bi proizvodnja gasa iz škriljaca mogla da ima „opasne ekonomske posledice“ jer predstavlja pretnju podzemnim vodama.
„Najbolje je bušiti u Crnom moru. Rumunija i Turska već predviđaju veliki prinos, to može da se desi i kod nas“, rekao je Genov.
Istovremeno je Evropska komisija 2014, posle ruske aneksije Krima i proglašenja separatističkh republika Donjecka i Luganska, preusmerila pažnju na potencijal gasa iz škriljaca.
U informaciji Savetu i Evropskom parlamentu o istraživanju i proizvodnji ugljovodonika, Komisija je navela da se u gasu iz škriljaca krije najveći evropski potencijal među nekonvencionalnim fosilnim gorivima.
Međutim, osam godina kasnije, nema proizvodnje gasa iz škriljaca u Evropi, osim studija u Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Litvaniji i nekih pilot projekata.
Multinacionalne korporacije, poput Ševrona, Ekson mobajla, Enija, povukle su se iz jugoistočne Evrope. Razlog je isti – protesti lokalnih zajednica i boraca za zaštitu prirode zbog bojazni od zagađenja podzemnih i površinskih voda u procesu „frakinga“.
Spartak Keremedčijev iz Bugarske akademije nauka ukazao je na još jednu bojazan.
„Uz nedostatak efikasne administracije i kontrole kvaliteta u Bugarskoj, ne čudi što ljudi strahuju šta bi moglo da se desi u slučaju proizvodnje gasa iz škriljaca i kako bi bile kontrolisane kompanije“, rekao je on.
Bivši bugarski ministar energetike Trajčo Trajkov rekao je u maju za Nova TV da postoje „nezvanične informacije službi da je ruski Gasprom finansirao proteste protiv istraživanja i proizvodnje gasa iz škriljaca u Bugarskoj preko briselskih fondacija“.
Međutim, malo je verovatno da će se pitanje ukidanja moratorijama na gas iz škriljaca uskoro naći na dnevnom redu zbog političke nestabilnosti i krize vlade koja trese Bugarsku.
Izvor: EURACTIV.com/EURACTIV.rs
