Prekomernim lovom i ribolovom, krčenjem drveća, urbanizacijom, eksploatacijom fosilnih goriva, neodgovornim bacanjem smeća, besomučnom proizvodnjom i potrošnjom, kao i drugim razornim aktivnostima, ljudi postepeno kidaju prirodne veze koje nas sve međusobno održavaju živima. Tako smo, prema poslednjem izveštaju Ujedinjenih nacija, u pitanje doveli opstanak čak milion vrsta, naizgled ne shvatajući da je i naše sopstveno bivstvovanje na Zemlji uslovljeno njihovim očuvanjem. Ipak, donosioci odluka su sve osvešteniji i svoje izbore oblikuju s fokusom na budućnost naše planete. Uzmite u obzir samo koliko ste puta u poslednjih dva meseca pročitali ili kovanicu „zeleni oporavak nakon pandemije“! Da li će ona ostati tek milozvučna zamisao ili ćemo je sprovesti u delo, ostaje da vidimo. Neki od načina pomoću kojih želimo da se regenerišemo u bojama šume jeste i nova Strategija za biodiverzitet, koju je Evropska komisija objavila prošle nedelje, pod sloganom „Vratimo prirodu u naše živote“. Ona je, kako se navodi u planu, naš ključni saveznik u borbi protiv klimatskih promena.
U skladu s ambicijom da do polovine veka emisije gasova s efektom staklene bašte smanji na nulu, Komisija želi da prepolovi upotrebu hemijskih pesticida do 2030. godine i da osigura da najmanje 25 odsto poljoprivrednog zemljišta, umesto trenutnih osam, bude rezervisano za organsku proizvodnju.
Iako su naučnici aktivisti za zaštitu životne sredine strategiju dočekali sa odobravanjem, imaju određenu zadršku prema tome da li su ciljevi ostvarivi i da li za njihovo sprovođenje u delo postoje konkretne akcije. „U pitanju je dobar i ambiciozan dokument, ali je takođe primetno odsustvo smernica za njegovu implementaciju i nedostatak rasprave zašto su njegovi ‘prethodnici’ bili neuspešni“, kazao je Przemislav Hilarecski s Poljske akademije nauka za britanski časopis Gardijan.
Pročitajte još:
Planira se i proširenje zaštićenih kopnenih područja i mora u Evropskoj uniji, sa 26 i 11 odsto na 33,33 odsto. Evropska komisija je istakla da to nije dosta da spreči uništavanje našeg prirodnog okruženja i izumiranje životinja. Stručnjaci naglašavaju da ni prethodno zacrtane težnje nisu ostvarene u praksi. „Predloženoj strategiji nedostaju revolucionarne ideje i instrumenti za ispunjavanje ciljeva. Već znamo da postojeći okviri nisu zadovoljavajući, pa zašto bismo onda čekali“, obrazložio je programski direktor organizacije Grinpis u centralnoj i istočnoj Evropi Robert Ciglicki. Prema njegovom mišljenju, usvajanje obavezujućih mera se neće desiti pre 2024. godine. Ciglicki je pozvao na diskusiju o mehanizmim i finansiranjima što pre.
Pojedini elementi programa, kao što je održanje migratornih ptica, zahtevaju globalni pristup, te će se Unija potruditi da u središte svoje diplomatske politike postavi unapređenje biološke raznolikosti.
Pored uvećanih napora za negovanje prašuma, Evropska unija nastojaće da „ozeleni“ kontinent sa barem 3 milijarde novih stabala. Koliko je to realan poduhvat? Ekolozi upozoravaju da je to, čak i u slučaju postizanja toliko obimnog obogaćivanja fonda drveća, to neće biti dovoljno da prepolovi siromašenje biodiverziteta i tek je mali deo rešenja.
„Sadnja 3 milijarde stabala jeste spektakularan i vizionarski naum, ali je dokazano da sadnja nije lek od svake bolesti i da ne pomaže uvek“, istakao je Ciglicki. Mapiranje, nadzor i stroga zaštita preostalih drevnih šuma su važniji. One su neretko žrtve nezakonite seče. Uprkos tome što predstavljaju ogromna skladišta ugljen-dioksida, na meti su motorki brojnih drvno-prerađivačkih kompanija, a vlade države pred tom situacijom ili zatvaraju oči ili nemaju resurse da je zaustave.
