Biomasa je obnovljivi izvor energije o kom se, nažalost, najmanje govori, a njen potencijal je ogroman. O energetskoj tranziciji sa fosilnih goriva na biomasu, značaju korišćenja, kao i uticaju na životnu sredinu razgovarali smo sa Natašom Rubežić, predsednicom Nacionalne asocijacije za biomasu „SERBIO”.
EP: Kako iskoristiti biomasu za proizvodnju energije? Da li je i koliko njena upotreba štetna za životnu sredinu?
Nataša Rubežić: Kako bi ublažili klimatske promene i postigli energetsku sigurnost, a uz to radili na regionalnom razvoju i stvaranju novih radnih mesta, gotovo svi se okreću obnovljivim izvorima energije. Kada je reč o biomasi, koja je proizvedena na održiv način, količina ugljen-dioksida relevantna za klimu iznosi nula kilograma. Ugljen-dioksid koji se oslobađa sagorevanjem biomase prethodno se putem fotosinteze apsorbovao iz atmosfere u biljke, a vraća se nazad u atmosferu ili prirodnim propadanjem ili proizvodnjom goriva. Dakle, biomasa proizvedena na održiv način je neutralna po pitanju ugljenika. Uspešna klimatska politika, pre svega, podrazumeva smanjenje emisije ugljen-dioksida. To znači smanjenje korišćenja fosilnih goriva sve većom upotrebom obnovljivih izvora energije, boljom efikasnošću i manjom potrošnjom energije.
U foksu:
EP: Značaj korišćenja biomase?
Nataša Rubežić: Korišćenje biomase za proizvodnju energije nudi različite prednosti i mogućnosti jednom regionu ili državi. Različite su prednosti korišćenja bioenergije. Krenimo od stvaranja novih radnih mesta, jer realizacija i funkcionisanje bioenergetskih lanaca stvara više radnih mesta po svakom proizvedenom petadžulu nego bilo koji drugi oblik obnovljive energije. Zatim, tu je okretanje privrede na lokalnom i regionalnom nivou. Bioenergija omogućuje da se izdaci potrošača za energiju zadržavaju u regionu umesto da se ova sredstva plaćaju nekoj stranoj zemlji, što znači da biomasa jača kružnu privredu na regionalnom nivou. Naravno, tu je smanjenje emisija CO2 – održiva proizvodnja biomase održava ugljenik na neutralnom nivou prilikom sagorevanja.
Bioenergija je finansijski dostupna – ukoliko se biomasa koristi u sektoru grejanja u većini regiona ona je dostupna po povoljnijim cenama nego alternativni izvori grejanja. Zbog toga prelazak na bio-toplotnu energiju može da doprinese smanjenju računa za grejanje i smanji društvene tenzije. Takođe, rizik od prekida snabdevanja je manji nego u slučaju korišćenja goriva uvezenih sa drugih kontinenata ili zemalja. U većini slučajeva, biomasom se može snabdevati iz sopstvenog regiona. Najvažnija stvar je da je ona obnovljiva. Energetski sistem zasnovan na obnovljivim izvorima energije kao što je biomasa može da traje zauvek. Međutim, proizvodnja biomase mora da bude održiva. Zbog toga je bliska saradnja sa istraživačkom zajednicom i izrada efikasnih zakona i propisa neophodna kako bi se izbegli negativni uticaji na plodnost zemlje, šume i celokupnu životnu sredinu usled većeg korišćenja biomase
EP: Koliko je važno da se biomasa koristi u toplanama u Srbiji? Koliko toplana se nalazi u ovom sistemu i kakvi su planovi za budućnost?
Nataša Rubežić: Prema energetskom bilansu za 2020. godinu, toplane u Srbiji će za proizvodnju toplotne energije najviše koristiti prirodni gas (80 odsto), zatim mazut (11,7 odsto), ugalj (7,8 odsto) i biomasu manje od jedan odsto. Toplane u Priboju i Malom Zvorniku implementirale su sistem proizvodnje toplotne energije iz drvne biomase. One su deo projekta „Promocija obnovljivih izvora energije – Razvoj tržišta biomase u Srbiji” ukupne investicione vrednosti od 26,75 miliona evra. Ovaj projekat sprovelo je Ministarstvo rudarstva i energetike, nemačka KfW banka i švajcarski Državni sekretarijat za privredne poslove (SECO). Osim Priboja i Malog Zvornika grejanje na biomasu u okviru ovog projekta dobiće i Prijepolje, Nova Varoš, Novi Pazar i Majdanpek. Planirani kapacitet navedenih šest toplana je 30 MW.
Intervju vodila: Milica Radičević
Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.
