Indijska svemirska agencija saopštila je da je uspešno lansirala dugo očekivanu misiju na Mesec koja je bila odložena prošlog ponedeljka, nedugo pre lansiranja zbog tehničkog problema.
Raketa Chandrayaan 2, koju je izradila Indijska svemirska istraživačka organizacija (ISRO) lansirana je u 14.43 po lokalnom vremenu, odnosno u planiranih 11.13 po srednjeevropskom vremenu.
Lansiranje je emitovano uživo u TV programu i na društvenim mrežama. Indijci se nadaju da će njihova misija vredna oko 150 miliona biti prva na južnom polu Meseca.
Odbrojavanje je obustavljeno pre nedelju dana, 15. jula, 56 minuta pre lansiranja pošto je „uočen tehnički problem u sistemu lansiranja“, objavio je tada ISRO.
Indijski mediji su izvestili da je krivac za odlaganje lansiranja bilo curenje iz boce sa helijumom u kriogeničkom raketnom motoru. Kvar je u međuvremenu otklonjen. Indija će, ukoliko misija bude uspešna, biti četvrta zemlja čija je sonda svemirska sonda sletela na površinu Meseca.
Chandrayaan 2 ili Mesečeve kočije 2 trebalo je da budu lansirane sa tropskog ostrva Andhre Pradesha nakon deset godina godina dugog razvoja i samo pet dana pre 50. godišnjice prvog sletanja na Mesec, ali to se nije ostvarilo.
Direktor indijske Organizacije za istraživanje svemira (ISRO) K. Sivan rekao je da će Vikramovo završno sletanje koje će trajati 15 minuta, predstavljati „najnapetije trenutke jer Indija nikada dosad nije pokrenula tako kompleksnu misiju“.
Gotovo svi delovi Chandrayaan 2 dizajnirani su i izrađeni u Indiji.
Iako je Indija zabeležila neverovatan ekonomski uspeh poslednjih godina, prema podacima Svetske banke, zemlja se i dalje bori sa siromaštvom, te se postavlja pitanje zašto kreće u osvajanje Meseca, ali je u igri nacionalni ponos. Premijer Narendra Modi obećao je da će ljudsku misiju poslati u svemir do 2022. Povrh toga, prema globalnom indeksu, glad i dalje predstavlja rasprostranjen i ozbiljan problem za Indiju.
Sjedinjene Države su na 15 misija Apolla, uključujući šest koje su sletele na Mesec, potrošile oko 100 milijardi dolara u današnjoj vrednosti novca.
Kineska Mesečeva letelica Chang’e 4 sletela je na Mesec u martu, što je iznosilo oko 8,4 milijarde dolara. Rusija, prva zemlja koja je izvela uspešno sletanje na Mesec bez čoveka 1966. godine, potrošila je, preračunato u današnje vrednosti, više od 20 milijardi dolara na misije šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.
Lansiranje je tek početak putovanja od 384.000 km, a ISRO se nada da će Mesečeve kočije 2 na Mesečev južni pol sleteti 6. ili 7. septembra, kako je i planirano, uprkos jednogodišnjem odlaganju lansiranja.
Misija bi trebala da pokaže koliko je napredovalo putovanje svemirom od „velikog koraka za čovečanstvo“ Nila Armstronga i misije Apolla 11.
Izvor: HINA
