Nova tehnološka rešenja i inovativni pristup u privređivanju neophodni su za društveni i ekonomski razvoj kojim će se obezbediti smanjenje zagađenja i očuvanje resursa, a saradnja u regionu je ključ poboljšanja stanja životne sredine u ovom području Evrope, jedan je od zaključaka sa Ministarske konferencije „Inovativna rešenja za smanjenje zagađenja u Jugoistočnoj i Južnoj Evropi“ koja je juče završena.
Ministri i visoki predstavnici iz oblasti zaštite životne sredine zemaljaJugoistočne i Južne Evrope usvojili su „Zajedničku regionalnu viziju o inovativnim rešenjima protiv zagađenja“ i zajednički se obavezali na nove akcije i mere za smanjenje zagađenja u cilju unapređenja životne sredine, zdravlja ljudi i razvoja ekonomija.
Ostvarenim konstruktivnim i plodnim dijalogom predstavnika država učesnica na Konferenciji, i uspostavljenim dogovorom koji ujedinjuje i istovremeno obavezuje region na borbu za zdraviju životnu sredinu, ostvaren je i značajan doprinos globalnom ekološkom povezivanju i saradnji. Srbija, kao organizator u partnerstvu sa Programom za životnu sredinu Ujedinjenih nacija – UNEP, dokazala je svoju posvećenost zaštiti životne sredine i vodeću poziciju u regionu u ovoj oblasti.
Područje Jugoistočne i Južne Evrope koje se izdvaja kao poseban entitet kada je u pitanju zaštita životne sredine, povezuju slični ekološki problemi koji zahtevaju i slične mere za rešavanje, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
On je dalje istakao da će Konferencija pomoći da se efikasnije nađu rešenja, da razmenjujemo inovacije, i da zajednički tražimo odgovore kako da poboljšamo kvalitet životne sredine na dobrobit čovečanstva i dodao insistiramo na tome da se nađu inovativna tehnološka rešenja i metode, koja će nakon najmanje deset godina dati rezultate u smanjenju emisije štetnih gasova i drugih faktora zagađenja.
Ono što Srbija predlaže kao inovativno rešenje koje će odmah pokazati rezultate u poboljšanju životne sredine i ublažavanju klimatskih promena, jeste pošumljavanje. Na bilateralnim sastancima koje smo imali u okviru Konferencije, dogovorili smo saradnju na pošumljavanju u regionu.
– Srbija je uspela i ovo nije kraj, mi nameravamo da idemo dalje. Mi želimo da igramo veliku ulogu u zaštiti životne sredine. Uz pomoć međunarodne zajednice i UN verujemo da možemo mnogo da ponudimo, iako smo mala zemlja. Sve na Konferenciji povezuje ista ideja, i mi ćemo nastaviti da radimo na iznalaženju novih inovativnih ideja, u pravcu postizanja zajedničkih ciljeva, zaključio je Trivan.
Izvršni direktor Kancelarije UNEP za Evropu Gaetano Leoni ukazao je na veliki broj izazova u životnoj sredini s kojima se suočava region, i zato je ova Konferencija izuzetno značajna, jer udružuje region u zajedničkom delovanju, kako bi ostvarili razvoj uz poštovanje zaštite životne sredine.
On je naglasio da će Ujedinjene nacije nastaviti da podržavaju proces saradnje u regionu, radi ostvarivanja ciljeva koji se nadovezuju na ciljeve Agende 2030 UN.
– Važno je da radimo zajednički na tome da smanjimo destruktivni uticaj razvoja na životnu sredinu, pogotovo na prirodne resurse od kojih svi zavisimo, i da se sa linearne pređe na cirkularnu ekonomiju, istakao je.
– Zadovoljan sam sa posvećenosti koju sam video, ne samo u Srbiji, već i kod drugih u regionu, i zadovoljan sam rezultatima Konferencije, koji istovremeno predstavljaju dalje obaveze za donosioce odluka u pronalaženju inovativnih odgovora na zagađenje“, istakao je Gaetano Leoni.
Drugog dana Konferencije u okviru tri panela razmatrane su teme: jačanje sprege nauke-politike-društva, uloge privatnog sektora i uloge lokalnih samouprava za smanjenje zagađenja, i tom prilikom su razmenjene ideje i iskustva, i predstavljeni predlozi mogućih rešenja sa inovativnim pristupom za neke od ekoloških problema.
Rezultati Konferencije biće predstavljeni na Skupštini Ujedinjenih nacija za životnu sredinu – UNEA 4 koja će biti održana u martu 2019. godine u Najrobiju, Kenija, a koja će okupiti najviše predstavnike svih država sveta radi identifikacije inovativnih rešenja za izazove u životnoj sredini i održivoj potrošnji i proizvodnji.
