Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije, koja predstavlja skup simptoma kao što su gubitak pamćenja i teškoće u razmišljanju ili rešavanju problema. I dok je veza između bolesti i pojave demencije dokazana, naučnici upozoravaju da je potrebno sprovesti više istraživanja da bi se utvrdila uzročna povezanost između zagađenja vazduha i demencije.
Stručnjaci iz zdravstvenog sektora navode da bi trebalo posvetiti naročitu pažnju izučavanju načina na koji čestice dospevaju u mozak i tamo naprave štetu. Sve veći broj epidemioloških studija širom sveta, zatim nova saznanja o ljudskom mozgu i brojne sofisticirane tehnike za stvaranje modela atmosferskih čestica PM2,5 upućuju na to da zagađenje u vazduhu uzrokuje ozbiljne promene u kognitivnim funkcijama.
Istraživači Univerziteta u južnoj Kaliforniji sledeće nedelje će objaviti rezultate jedanaestogodišnje epidemiološke studije, a u saopštenju su naveli da je rizik od demencije gotovo udvostručen kod starijih žena koje žive na mestima gde je koncentracija PM2,5 čestica veća od standarda EPA od 12 mg/m³. Ako se rezultati istraživanja primene na stanovništvo u globalnom smislu, onda bi se moglo zaključiti da zagađenje vazduha uzrokuje oko 21 odsto slučajeva demencije širom sveta, izjavio je Đu-Čiuan Čen, epidemiolog i viši naučni savetnik sa Medicinskog fakulteta Kek na Univerzitetu u južnoj Kaliforniji.
Ovo je izazvalo opravdanu zabrinutost u zdravstvenim krugovima, a u međuvremenu se pojavilo još dokaza da zagađenje vazduha predstavlja direktnu pretnju za održavanje nivoa naših mentalnih sposobnosti. Istraživači sa Univerziteta u Torontu nedavno su objavili članak u medicinskom časopisu „The Lancet“ da je među 6,6 miliona ljudi koji žive u pokrajini Ontario. Naime, oni koji žive na 50 metara od glavnog puta, nivoi atmosferskih zagađivača su 10 puta veći od onih koji žive samo 150 metara udaljenije od istog puta. Samim tim, 12 odsto je veća verovatnoća da se razvija demencija kod osoba koje su bliže glavnom putu, nego kod ljudi su udaljeni više od 200 metara od najveće koncetracije zagađenja.
Istraživačka oblast posvećena povezanosti mozga i zagađenosti vazduha je „veoma mlada”, upozorava Mišel Blok, neurolog i naučnik na Univerzitetu Indijana u Indijanapolisu. Ipak, ovo je „izuzetno uzbudljivo vreme” za proučavanje povezanosti zagađenja i mozga, kaže Mišel. Ako zaista postoji povezanost, biće potrebno da zdravstveni radnici steknu specijalno znanje o opasnostima od zagađenja iz vazduha kako bi mogli da učestvuju u snižavanju rizika od Ajchajmera. Za sada je poznato da su faktori rizika za pojavu ove bolesti uzrast, genetika, izbor načina života i zdravstveni uslovi.
Društvo za borbu protiv Alchajmerove bolesti pokrenulo je online procenu rizika za nastanak ove bolesti, a proveru koja je na engleskom jeziku možete izvršiti na ovom linku: https://www.alzheimers.org.uk/research/risk-factors-and-treatments-we-discuss-evidence/understanding-risk-factors-dementia
Sofija Nikolić
