Sve više se govori o zdravoj ishrani i konzumiranju povrća koje nije otrovano pesticidima, već ekološki zdravo.
Stučnjaci smatraju da je slama idelna posuda za uzgajanje zdravog povrća, ali pošto zahteva mnogo vremena bez mehanizacije, retko se primenjuje u ovdašnjim poljoprivrednim gazdinstvima.
Slavica Cvjetićanin iz Apatina je 25 godina u povrtarstvu, a poslednju deceniju uzgaja ekološko povrće na slami. I ako posao nije lak, ističe da bez državnih subvenica ne bi imala sedam plastenika, sistem za navodnjavanje „kap po kap“ ili protivgradne mreže.
Slavica Cvjetićanin na plastenicima površine 1.300 kvadratnih metara sama uzgaja ekološko povrće na slami. Kaže da retko ko primenjuje takvu metodu sadnje, a da je dugogodišnja praksa dala odlične rezultate u kvalitetu i ako je taj posao mukotrpan. Slama od pšenice je idelna podloga za rast i ravnomerno se mora rukama prostirati na zemlju. U plastenicima uzgaja sezonsku i zimsku sadnju rotkivca, crnog i belog luka, zelenu salatu, spanać, papriku, a ove sedmice počinje i sadnja paradajza.
– Slama se kvasi prilikom navodnjavanja i zadržava vlagu, pa nema velikog isparavanja. Trava se ne prska pesticidima koji uvek dođu do biljke. U jesen istu tu slamu zaoravamo i tada služi kao đubrivo kada se u nju doda malo stajnjaka. Ipak, i ako je ovo zdrava hrana, proizvodnja mi je opala za oko 50 odsto, jer ima mnogo marketa koji daju jefitnije povrće, a mnogi kupuju hranu na odloženo i retko odlaze na pijacu, kaže Slavica Cvjetićanin.
Bez subvencija države ističe da bi teško opstala, jer su ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju značajna, a tržište konkurentno sa niskim cenama.
– Sekretarijat za poljoprivredu AP Vojvodine svake godine daje subvencije i mnogo mi znači kada dobijem pedeset odsto sredstava za nove najlone, mreže za senčenje, protivgradne mreže, dopunu sisteme za navodnjavanje ili leđne pumpe za bušenje bunara za navodnjavanje. Oni sve subvencionišu i bez te pomoći pokrajine ne znam kako bih dalje radila, ističe Slavica Cvjetićanin.
Pored uzgoja povrća u plastenicima, u ovom poljoprivrednom gazdinstvu na otvorenom uzgaja se ekološki kupus, kelj, karfiol i krompir. Slavica navodi da je paradajz najzastupljniji sa godišnjom prinosom oko 30 tona, dok je ukupna proizvodnja povrća do 50 tona.
Izvor: RTV
