Gospodin Ivan Đokić, ispred kompanije “Small Hydropower Systems”, sa većinskim češkim partnerom, prezentovao je, na nedavno održanoj Konferecniji o hidroenergiji, ograničenja u procesu projektovanja u odnosu na mišljenja i zahteve različitih državnih institucija, kao i praktične probleme u procesu ishodovanja dozvola za izgradnju mini hidroelektrana, koje je objasnio na primeru MHE na Staroj Planini i Kopaoniku.
On je na “Konferenciji o hidroenergiji – tržište Srbije do 2020. godine” govorio o problemima ishodovanja dokumentcije: informacija o lokaciji, lokacijske i građevinske dozvole, zakonskim problemima i preklapanju akata. Gospodin Đokić izrazio je žaljene što na konferenciju nisu pozvana i druga javna preduzeća koja treba da daju odgovore na brojna pitanja.
Tokom 4 godine razvoja projekata svakodnevno se vodila borba sa određenim javnim i državnim institucijama. Bilo je teško ubediti inostrane partnere da je 3 godine potrebno za izdavanje građevinske dozvole. Već na samom startu imali smo neka ograničenja; informacija o lokaciji, početne informacije su nestručno pisane, a samim tim su bile i beskorisne.
On je istakao da je očekivano da, prema Javnom pozivu za dodelu lokacija MHE Ministarstva energetike, su nadležne uprave imale obavezu da svakom zainteresovanom investitoru za lokaciju izdaju informaciju o lokaciji.
Na 3 opštine gde smo imali priliku da potpišemo predmetni memorandum, ni na jednoj opštini nismo dobili informaciju o lokaciji.
Prema rečima gospodina Đokića, značajno ograničenje je bilo u mišljenjima javnih preduzeća; odnosno da, prema njegovim rečima, niko nije poštovao Zakon o upravnom postupku po pitanju rokova i sve se na kraju završavalo na ličnim kontaktima.
Najveći problem smo imali u JVP Srbija vode, gde je jedan od problema i ograničenja u slivu koji je potpuno izuzet, gde smo se vrteli u krug. Ministarstvo energetike je za izdavanje novog rešenja o saglasnosti za lokaciju tražilo mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća Srbija vode. Kad smo se njima obratili oni su nam tražili mišljenje Zavoda za zaštitu prirode Srbije, koji nam odgovara da je potrebno mišljenje JVP Srbija vode. To je trajalo u krug dok sopstvenim inicijativama nismo dobili rešenja Zavoda za zaštitu prirode, rešenja ne mišljenja.
Nesklad rada javnih pratećih institucija i loše komunikacije javnih institucija glavni su problemi, prema rečima gospodina Đokića, uz komentar da je potrebno da se pokrajinske službe usklade sa državnim kad se već ulazi u Javni poziv.
Uz napomenu da su bili primorani na izgradnju 7 km sopstvenog voda za jednu malu hidroelektranu, dok u drugom delu Srbije postoji mogućnost konekcije na postojeći vod, na kraću trasu, gospodin Đokić je istakao da je priključak takođe ograničenje.
Kada govorimo o EPS-u, svi dobro znate ograničenja za priključak vaše MHE; da li je to na postojećem vodu ili na nekoj tački konekcije od 5 ili 7 km.
Govoreći pohvalno o javnim pozivima za dodelu lokacija MHE, on je istakao da su Ministarstvo energetike, odnosno operateri Javnim pozivom, povećali cenu taksi.
Javni poziv i memorandum su odlično smišljeni; svi zainteresovani korisnici su se legitimisali i ostavilo je dobar efekat.
Međutim 6 meseci je kratak period da se ispita lokacija i ishoduju dozvole – to ne može ni za godinu dana. Ministarstvo energetike, odnosno operateri, su Javnim pozivom povećali cenu taksi od 10 do 15 puta; što daje povoda za razmišljanje o zloupotrebama izdavanja priključaka na kraćim rastojanjima. S druge strane nije jasna formulacija memoranduma; kako objasniti partnerima iz inostranstva da taj javni memorandum nije pravno obavezujući. Ne vidim onda svrhu zašto se ne izdaje informacija o lokaciji, ni zašto smo rangirani ako ne možemo dobiti informaciju o lokaciji i šta bi se desilo da smo tražili lokacijsku ili građevinsku dozvolu. Ako smo dali privilegiju opštinama da iskoriste buduće potencijale, ne vidim razlog zašto tim investitorima nisu izdate informacije o lokaciji.
Većina opština je u svoje urbanističke planove uvela odrednice da mora postojati urbanistički projekat za svaku konkretnu minihidroelektranu.
Dešavalo se da izdate lokacijske dozvole od nadležnog Ministarstva budu ukinute od tog istog Ministarstva jer je republički urbanistički inspektor našao za shodno da je plan nižeg ranga te opštine izdat kasnije od prostornog plana zaštićenog dobra i ustanovio da za našu lokaciju ne postoji urbanistički projekat – rekao je gopsodin Đokić i dodao da ih je ukidanje lokacijske dozvole iz razloga što nisu imali urbanistički projekat vratilo unazad 6 meseci.
Taksa za revizionu komisiju je ovim investitorima iznosila 11.000 evra na zaštićenom prirodnom dobru, pa se uvek vraćaju korak nazad zbog čega je gospodin Đokić istakao da je važno da se sam proces rada revizione komsije smanji jer važeći akti ispadaju iz roka važenja njihovim radom.
Reviziona komisija nikada nije odgovorila u roku od 60 dana, a za vreme čekanja revizione komisije na 3 lokacije su istekle lokacijske dozvole, što je utvrdila građevinska komisija, ne našom greškom nego radom pratećih službi. Taksa za uređenje građevinskog zemljišta iznosi 7.000 evra, a mi radimo tamo gde nema ni struje ni puta, i mi uređujemo zemljište. Sveukupno su nas koštale takse 30.000 evra za 3 godine trajanja dokumenata, pa se postavlja pitanje zašto nastaviti sa ulaganjima.
B.R.
