Kako bi uskladila svoje standarde sa evropskim, jedan od uslova koji će Srbija morati da ispuni jeste uvođenje kružne ekonomije u proces same proizvodnje, odnosno korišćenje otpada kao resursa u industriji. Kako bi se ovo omogućilo neophodno je: Povećati stepen reciklaže, rešiti problem opasnog i istorijskog otpada i omogućiti saradnju javnog i privatnog sektora u cilju kreiranja povoljnog poslovnog ambijenta za nove investitore – zaključak je panela „Novo poglavlje u upravljanju opasnim otpadom u Srbiji“, koji je održan juče u Novom Sadu, u organizaciji kompanije Miteco i ISWA Svetskog kongresa 2016.
Predsedavajući ISWA Radne grupe za opasan otpad, Jean-Paul Leglise, govorio je o aktivnostima na pripremi priručnika za upravljanje opasnim otpadom, koji se realizuje u saradnji sa UNEP-om i UNIDO-om.
„Ovo će biti prvi priručnik tog tipa, interaktivan i dostupan online, sa idejom da se sve zainteresovane strane uključe u ovaj proces sa svojim komentarima i sugestijama, a u cilju unapređenja prakse upravljanja opasnim otpadom i kreiranja priručnika koji će naći široku primenu u industriji“, naveo je Leglise.
Profesor na Univerzitetu prirodnih resursa i primenjenih nauka u Beču, Dr Stefan Salhofer, govorio je o ulozi proizvođača, uvoznika i trgovaca u oblasti upravljanja elektronskim otpadom, kao i o perspektivama reciklažne industrije za svaku zemlju.
„Reciklaža elektronskog otpada nije samo pitanje zaštite životne sredine, već je to i važno ekonomsko pitanje, jer ova oblast otvara mogućnosti za nova radna mesta i doprinosi privrednom razvoju, zbog čega je kvalitetan reciklažni sistem potreban svakoj zemlji“, istakao je Salhofer.
Govoreći o aktuelnoj reviziji zakondavstva EU u oblasti upravljanja otpadom, domaći i inostrani stručnjaci su istakli da globalni izazov u današnjoj industriji predstavlja postizanje održivog razvoja uz korišćenje resursa na ekološki prihvatljiv način. Kako bi to bilo ostvareno, potrebno je unaprediti tržište otpada, čime bi se olakšalo dostizanje punog potencijala ovog sektora, smatra Peter Hodeček, predstavnik Evropske federacije za upravljanje otpadom „FEAD“.
„Efikasnim funkcionisanjem tržišta otpada u EU sačuvalo bi se 72 milijardi evra godišnje (zahvaljujući punoj implementaciji zakonodavstva EU), godišnji promet od upravljanja otpadom i reciklažnog sektora u EU bi se povećao na 42 milijarde evra i stvorili bi se uslovi za kreiranje preko 400.000 radnih mesta na evropskom tržištu i to do 2020. godine“, naglašava Hodeček.
Učesnici panela naveli su da je ponovna upotreba već korišćenih materijala od ključne važnosti za obezbeđivanje resursa za industrijske objekte, a da nova Uredba propisuje da se pepeo, kao građevinski materijal, može korisiti za upotrebu u izgradnji, rekonstrukciji, sanaciji i održavanju infrastrukturnih objekata, zahvaljujući čemu se doprinosi održivosti čitavog sistema.
„Na taj način, višestruki značaj pepela kao sekundarne sirovine se ogleda u njegovoj upotrebi u komercijalne svrhe, u smanjenju zagađenja i poboljšanju kvaliteta životne sredine“, istakao je Nenad Marković, direktor za proizvodnju energije, JP EPS, Ogranak „TE-KO Kostolac“.
Pored uvođenja kružne ekonomije (korišćenje otpada kao resursa), zemlje u tranziciji, imaju problem i sa istorijskim otpadom i istorijskim zagađenjem. U prilog tome svedoči i činjenica da stopa istorijskog zagađenja u Srbiji na godišnjem nivou iznosi preko 100.000 tona. Rok za rešavanje ovog problema je 2019. godina, zbog čega će upravljanje opasnim otpadom biti oblast koja će u narednom periodu zahtevati integrisan pristup svih relevantnih učesnika u zaštiti životne sredine. Jedan od prioriteta svakako će biti usklađivanje nacionalnog sa evropskim zakonodavstvom u oblasti upravljanja otpadom, upravo kroz izgradnju kapaciteta i unapređenje infrastrukture za zaštitu životne sredine.
Učesnici panela bili su Jean-Paul Leglise, predsedavajući ISWA Radne grupe za opasan otpad, Dr Stefan Salhofer, Univerzitet prirodnih resursa i primenjenih nauka u Beču, Peter Hodeček, predstavnik Evropske federacije za upravljanje otpadom „FEAD“ i Nenad Marković, direktor za proizvodnju energije, JP EPS, Ogranak „TE-KO Kostolac“.
Vesna Vukajlović
