Pad očekivanja u nemačkoj auto-industriji zbog carina i problema u snabdevanju
Podeli
U nemačkoj automobilskoj industriji, prema novim merenjima, raspoloženje se dodatno pogoršalo tokom aprila, a kompanije sve opreznije gledaju na naredni period, pokazuju podaci Ifo instituta koje prenosi agencija DPA. Na sektor, koji se već duže suočava sa pritiskom konkurencije iz Kine i sporijim prilagođavanjem električnoj mobilnosti, sada dodatno utiču najavljene američke carine i poremećaji u globalnim lancima snabdevanja.
Indeks poslovne klime u automobilskoj industriji pao je u aprilu na -23,8 poena, sa -19,0 poena u martu. Reč je o pokazatelju koji se zasniva na anketama među kompanijama, a negativna vrednost znači da je više firmi koje očekuju pogoršanje nego onih koje računaju na poboljšanje. Još izraženiji pad zabeležen je kod indeksa poslovnih očekivanja, koji je sa -15,3 poena u martu pao na -30,7 poena u aprilu. *
Iako su kompanije trenutnu poslovnu situaciju ocenile nešto bolje nego prethodnog meseca, njihova očekivanja za naredni period znatno su slabija. Ogroman pritisak dolazi iz trgovinskih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, pošto je američki predsednik najavio povećanje carina na automobile iz EU na 25 odsto. Takva mera dodatno bi otežala položaj evropskih proizvođača na američkom tržištu.
Pročitajte još:
- Zatražena zelena dozvola za brzu prugu od Paraćina do Trupala
- Srbija vodi pregovore sa MOL-om: Ministarka Đedović Handanović poručuje da postoje crvene linije
- Završena izgradnja prvog regionalnog centra za upravljanje otpadom u Srbiji
Situaciju komplikuju i geopolitičke tenzije na Bliskom istoku, koje utiču na snabdevanje pojedinim sirovinama. Prema navodima Ifo instituta, u aprilu je 9,3 odsto kompanija prijavilo nestašice ključnih međuproizvoda, dok je u martu taj udeo bio manji od jedan odsto. Posebno se ukazuje na helijum, gas koji se u automobilskoj industriji koristi u proizvodnji čipova, vazdušnih jastuka, obradi metala i proveri curenja kod baterija. U prilog tome ide i podatak da Evropska unija približno 40 odsto svojih potreba za helijumom obezbeđuje iz Katara.
Uz visoke cene energije, carinske pritiske i povećanu neizvesnost, proizvođači strahuju i od slabije tražnje, jer bi deo potrošača mogao da odloži kupovinu novih automobila.
*Jednostavan primer dobijanja poena:
Ako 50 odsto firmi kaže „biće bolje“, dok 20 odsto kaže „biće gore“ → indeks = +30 poena
Energetski portal
