Cena emisije CO₂ za srpske izvoznike 75,34 evra po toni – šta donosi CBAM

Od 1. januara 2026. godine, jedan od najvažnijih stubova evropske klimatske politike – Mehanizam za ugljenično prilagođavanje granica (CBAM) – ušao je u punu primenu. Prelazni period je završen, a obaveze prema Evropskoj uniji sada su konkretne i finansijski merljive i za srpske kompanije. Posebno su pogođeni izvoznici čelika, aluminijuma, cementa, đubriva, električne energije i vodonika.

Za mala i srednja preduzeća koja se tek susreću s CBAM-om, ključno je jednostavno objašnjenje. Tanja Lindel, menadžerka projekta Responsible Business Hub u Privrednoj komori Srbije, za BizSrbija objašnjava da je CBAM taksa na emisije nastale u proizvodnji – a plaćaju je oni koji svoje proizvode izvoze na tržište EU.

– Ako jedna mala kompanija proizvodi neke čelične konstrukcije ovde u Srbiji, ona mora da proračuna sve emisije koje su nastale tokom njihove proizvodnje, da tu uključi emisije od sirovina, to jest od prekursora, i da pripremi jedan izveštaj koji mora da se verifikuje – što je sam po sebi veliki izazov – i da taj izveštaj dostavi svom evropskom kupcu. Na osnovu nivoa tih emisija računa se i CBAM taksa, to jest evropski kupac mora da plati CBAM sertifikat – rekla je Lindel.

Za prvi kvartal 2026. godine, Evropska komisija je već objavila cenu CBAM sertifikata – ona iznosi 75,34 evra po toni CO₂. Ta cifra direktno određuje koliko je skupa svaka tona emisija koja je ugrađena u srpski izvozni proizvod, i samim tim govori koliko srpski izvoznici moraju da porade na smanjenju svog ugljeničnog otiska ako žele da ostanu konkurentni.

Pročitajte još:

• Negativne cene električne energije prvi put na srpskoj berzi od 5. maja
• ArchyEnergy 2026: Novi Sad sledećeg meseca okuplja ključne aktere arhitekture i gradnje
• Usvojen Program razvoja cirkularne ekonomije u Srbiji za period 2026–2030.

– CBAM ne kažnjava direktno srpske kompanije – formalno, sertifikat plaća evropski uvoznik. Ali u praksi, svaki trošak koji snosi kupac reflektuje se na pregovaračku poziciju prodavca. To svakako utiče na konkurentnost naših kompanija. Evropski partneri su, mogu blago da kažem, surovi u tom pogledu. S obzirom da do kraja ove godine niko neće moći da verifikuje svoj izveštaj, evropske kompanije u ovom trenutku računaju s podrazumevanim, to jest ’difolt vrednostima’, i ne oslanjaju se na izveštaj naše kompanije, sve dok ti izveštaji ne budu verifikovani. Te podrazumevane vrednosti su jako visoke u odnosu na realne vrednosti i samim tim mnogo više utiču na smanjenje konkurentnosti naših dobavljača – naglašava Lidel.

Poseban problem koji CBAM otkriva u srpskim kompanijama jeste nedostatak specijalizovanih kadrova koji razumeju klimatsko izveštavanje, i sam proces smanjenja karbonskog otiska jedne firme.

– CBAM u stvari donosi za većinu kompanija jednu novinu, a to je praćenje emisija i proračun emisija. Nisu mnoge kompanije dobrovoljno počele da se bave ovom temom u prethodnim godinama, ali evo, oni koji su sad krenuli suočavaju se s problemom u kadrovima. Upravo naše radionice su imale nameru da obučimo ljude koji su delegirani unutar kompanije da razumeju kako se uopšte računaju emisije gasova s efektom staklene bašte, a u ovom slučaju konkretno koje su granice i proračun samog CBAM izveštaja – rekla je Lindel.

Ona dodaje da Privredna komora Srbije već tri godine intenzivno priprema domaće kompanije za tu promenu. Organizovane su brojne edukacije, radionice i individualne konsultacije, a rezultati tog rada pokazuju da je Srbija, uprkos brojnim izazovima, uspela da informiše gotovo sve kompanije koje direktno potpadaju pod ovu direktivu.

Pročitajte više na BizSrbija

Energetski portal