PFAS (poli- i perfluorisane alkilne supstance) nalaze se u brojnim svakodnevnim proizvodima, od nelepljivog posuđa do ekrana pametnih telefona i opreme za kampovanje. Da li PFAS premaz predstavljaja rizik po zdravlje ili je više štetan za životnu sredinu, istražuje se širom sveta zbog čega se zagovara njegovo izbacivanje iz domaćinstava.
Zbog visoke stabilnosti PFAS-a razgrađivanje je veoma sporo, a širi se vazdušnim i vodenim tokovima, što dovodi do ulaska u lanac ishrane i apsorpciju kod biljaka i životinja, zbog čega se i zove „večna hemikalija”. Kako bi se smanjilo nakupljanje PFAS-a u životnoj sredini, u toku je proces ograničenja na nivou EU, ali i šire.
Nemački Savezni institut za procenu rizika (BfR), ovom temom bavio se nedavno u podkastu „Risiko kompakt”, gde navode da PFAS ima više od 10.000 hemikalija, kao i da su radili na izradi dosjea koji sadrži naučnu osnovu i regulatorni okvir za njegovu zabranu.
– Rizici po zdravlje od nejepljivih premaza na tiganjima su vrlo mali, jer je premaz inertan, ne reaguje s hranom. Supstanca obično ne ulazi u telo jer ne migrira u hranu koju pržim ili pripremam, a i ako se mali komadići premaza odvoje prilikom struganja tiganja i završe u hrani, ne očekuju se zdravstveni problemi. Jedini problem nastaje kada se lonci ili tiganji pregreju. Na temperaturama iznad 360 °C može se razviti štetna para – objašnjava biolog Klaudia Lorenc.
Pročitajte još:
- Nova plastika od celuloze: veliki iskorak u borbi protiv mikroplastike
- Brži razvoj biobaziranih i biohibridnih materijala za industriju plastike
- Zdravlje ljudi direktno je zavisno od zdravlja prirode
Suprotno ovog mišljena su naučnici sa Univerziteta u Severnoj Karolini, gde je pokenuta rasprava o zakonu koji bi od 2030. zabranio prodaju kuhinjskog posuđa sa „večnim hemikalijama”. Tokom istraživanja korišteni su krvni uzorci više od 11.000 osoba starijih od 12 godina i podaci o njihovoj prehrani. To je pokazalo da ultra prerađena hrana i pakovana hrana mogu biti povezani s višim nivoima nekih PFAS spojeva u krvi.
Ove hemikalije povezane su s različitim zdravstvenim problemima, uključujući povišeni nivo holesterola, kardiovaskularne i imunološke probleme, reproduktivnu i razvojnu toksičnost, te nisku porođajnu težinu kod novorođenčadi.
U studiji su PFAS, prisutni u organizmu učesnika u obliku dve vrste, PFHxS i MeFOSAA, koje su pronađene u višim koncentracijama kod osoba koje su konzumirale više ultra-prerađene hrane, posebno među adolescentima i osobama s normalnom ili nižom telesnom masom. Osim zdravstvenih posledica, studija sugeriše da bi regulativa trebala sprečiti ulazak PFAS-a u životnu sredinu kako bi se dugoročno smanjila izloženost ovim hemikalijama.
— Ne bi trebalo biti na pojedincu da smanjuje nivo PFAS-a zbog kontaminacije u životnoj sredini. Čak i ako neko želi smanjiti nivo PFAS-a, to je teško jer PFAS ostaje u telu. Takođe, izbegavanje PFAS-a nije jednostavno jer pakovanja hrane obično nisu označena. Zato su potrebne mere na nivou populacije kako bi PFAS uopšte prestao ulaziti u hranu — navodi Džesi Bakli, istraživač.
