Ovogodišnja 30. Konferencija UN o klimatskim promenama (COP30), održana u Brazilu, predstavljena je kao COP implementacije, sa Akcionom agendom koja rezultate prvog Globalnog preispitivanja pretvara u konkretne akcije. Pregovori su vođeni kroz tri stuba: ispunjavanje klimatskih obaveza, jačanje globalnog upravljanja klimom i stavljanje ljudi u centar odluka.
Lideri, ministri, naučnici i predstavnici civilnog društva iz više od 190 zemalja razmenjivali su iskustva i donosili odluke, a tek predstoji da se vidi da li će usvojene odluke biti uspešno sprovedene.
Pregled važnih odluka sa COP30
Na COP30 u Brazilu posebna pažnja posvećena je aktivnom uključivanju autohtonih naroda i mladih u pregovore. Multilateralne razvojne banke (MDB) potvrdile su posvećenost ubrzanju klimatskog finansiranja, uz predstavljanje novih metrika i metodologija, dok su Nemačka i Španija obezbedile 100 miliona dolara za investicioni program ARISE, koji razvijenim zemljama omogućava da pomognu državama u razvoju da klimatski rizik pretvore u priliku.
Finep, brazilska agencija za finansiranje inovacija, najavila je tri linije finansiranja u ukupnom iznosu od oko 74 miliona evra za projekte u Amazonskom regionu (biotehnologija, obnovljivi izvori energije, ICT, zdravstvo), očuvanje i digitalizaciju kulturnih i naučnih zbirki, kao i ulaganja u bioekonomiju i održive tehnologije. Banka Amazonije najavila je mobilizaciju oko 640 miliona evra u održive investicije za amazonski bioma, fokusirane na bioekonomiju, zelenu infrastrukturu i projekte karbonskih kredita, uz plan za dodatna sredstva iz privatnog sektora.
Uloga tehnologije u borbi protiv klimatskih promena posebno je naglašena kroz pokretanje Green Digital Action Hub – platforme koja podržava primenu digitalnih klimatskih rešenja u 82 zemlje i ubrzava planove dekarbonizacije. Brazil je takođe pokrenuo Empreender Clima, digitalnu platformu koja pruža vlasnicima mikro i malih preduzeća pristupačne zelene kredite, obuku i održive tehnologije za prelazak na niskougljeničnu ekonomiju.
Posebno značajno bilo je pokretanje Plana za ubrzanje rešenja za upravljanje na više nivoa (PAS), koji integriše različite nivoe vlasti i sektore društva za primenu Pariskog sporazuma. Brazil i Nemačka su najavljeni kao suvoditelji Koalicije za visoke ambicije u višeslojnom partnerstvu (CHAMP), a do 2030. plan predviđa uključivanje 120 nacionalnih klimatskih planova u višeslojno upravljanje, uz obuku 6.000 stručnjaka i javnih službenika u zemljama koje podržavaju CHAMP.
Pročitajte još:
- COP30 u srcu Amazonije – hoće li konferencija doneti konkretne akcije?
- Kako transparentnost pomaže u sprovođenju klimatskih obećanja
- Treća najtoplija godina ikada – „Sušna žarišta širom sveta 2023–2025”
Brazil je pokrenuo i inicijativu RAIZ, sa ciljem mobilizacije resursa i podrške razmeni tehnologija za restauraciju degradiranih poljoprivrednih površina širom sveta. Globalna koalicija partnera dogovorila je plan ulaganja od 1 biliona dolara za utrostručenje kapaciteta obnovljivih izvora do 2030. godine, uz podršku jačanja elektroenergetskih mreža, a UNEZA, globalna alijansa elektroenergetskih kompanija, najavila je povećanje godišnjih ulaganja u sisteme prenosa i skladištenja energije sa 117 na 148 milijardi dolara.
U oblasti očuvanja okeana, Brazil i Francuska pokrenuli su Ocean Task Force, globalni mehanizam koji ima za cilj uvođenje rešenja zasnovanih na okeanu u nacionalne klimatske planove, a 17 zemalja je već obećalo da će ih uključiti u svoje ažurirane NDC.
Zbog značaja tropskih šuma za Brazil, na COP30 je pokrenut Tropical Forests Forever Facility (TFFF) – globalni mehanizam podržan od 53 zemlje, sa početnim obećanjima od preko 5,5 milijardi dolara, za trajno očuvanje tropskih i suptropskih šuma i nagrađivanje zemalja i upravitelja šuma za očuvanje i povećanje šumskog pokrivača. Najavljena je i JREDD+ inicijativa, koja kroz karbonske kredite podržava smanjenje deforestacije uz uključivanje država, investitora i civilnog društva.
Takođe je usvojena Belem deklaracija o globalnoj zelenoj industrijalizaciji, koju je podržalo 35 zemalja i organizacija, sa ciljem energetske tranzicije, inovacija, razvoja čistih tehnologija i socijalne uključenosti, posebno u zemljama Globalnog Juga.
Na poslednji dan COP30 predstavljena je revidirana Agenda Akcije, koja objedinjuje više od 480 inicijativa u 117 konkretnih planova. Planovi pokrivaju šest ključnih oblasti: energetiku, šume i biodiverzitet, poljoprivredu, gradove i infrastrukturu, ljudski razvoj i finansijske mehanizme. Istovremeno je predstavljena Petogodišnja vizija, koja definiše koordinisani put za vlade, kompanije, investitore, gradove, autohtone narode i civilno društvo, sa fokusom na ubrzanu implementaciju klimatskih akcija. Predstavljen je i Izveštaj o rezultatima COP30, a prema zvaničnim informacijama, ostvaren je napredak u svih šest oblasti, pokazujući konkretne pomake u sprovođenju klimatskih rešenja.
Energetski portal
