Newsletter Subscribe
Enter your email address below and subscribe to our newsletter
Novi izveštaj otkriva: regionu preti energetski šok zbog CBAM-a
Podeli
Kako se Mehanizam EU za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM) u potpunosti uvodi od 1. januara 2026. godine, zemlje Zapadnog Balkana suočavaju se sa ozbiljnim rizikom od duboko nepravedne i ekonomski štetne energetske tranzicije. U novom izveštaju koji je objavila organizacija CEE Bankwatch Network navodi se da nedovoljna pripremljenost vlada u regionu može da dovede do dramatičnih posledica – ali i da se, uz brzu reakciju, negativni efekti mogu značajno umanjiti.
Prema pravilima CBAM-a, uvoznici iz EU moraće da plaćaju naknadu za emisije CO₂ sadržane u robi proizvedenoj izvan Unije, uključujući i električnu energiju. To znači da će uvoz iz zemalja koje se i dalje oslanjaju na ugalj, gas i naftu – što je slučaj sa većinom Zapadnog Balkana – postati znatno skuplji.
EU trenutno više od polovine električne energije uvezene iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije dobija iz termoelektrana na ugalj. Do sada je to bilo moguće zahvaljujući relativno niskoj ceni električne energije iz regiona, ali od 2026. godine stvari se menjaju: uvoznici u zemljama EU poput Italije, Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Grčke suočiće se sa visokim troškovima CBAM-a, što će verovatno drastično smanjiti uvoz električne energije „preko noći”.
Pročitajte još:
- Crna Gora i Italija povezuju tržišta električne energije
- Prva velika baterijska elektrana i virtuelna elektrana u Hrvatskoj: EBRD ulaže u projekat u Šibeniku
- Evropska Komisija odobrila revidirani Plan oporavka Rumunije
Procene Bankwatch mreže pokazuju da bi EU, ukoliko se obim uvoza održi na sadašnjem nivou, mogla godišnje da prihoduje i do 965 miliona evra samo od CBAM naknada na uvoz električne energije iz regiona – novca koji će završiti u budžetu Evropske unije, a ne zemalja izvoznica.
Bankwatch napominje da su vlade Zapadnog Balkana propustile priliku da same uvedu nacionalne mehanizme za određivanje cena ugljenika, što bi im omogućilo da zadrže prihod u svojim budžetima, ali i da ispune kriterijume koji bi elektroenergetski sektor izuzeli iz CBAM-a. Nijedna zemlja, međutim, nije dovoljno napredovala u usklađivanju sa energetskim i klimatskim propisima EU.
Ipak, autori izveštaja naglašavaju da još nije kasno: uvođenjem domaćih sistema oporezivanja emisija zemlje bi mogle da ublaže udar CBAM-a i generišu i do 4,2 milijarde evra godišnje za pravednu i održivu energetsku tranziciju, uključujući podršku regionima zavisnim od uglja.
