Na visoravni planine Vranice, u srcu Bosne i Hercegovine, smešteno je Prokoško jezero – prirodni dragulj izuzetne biološke vrednosti. U hladnim, čistim vodama ovog planinskog jezera i njegove okoline vekovima je opstajala jedinstvena vrsta vodozemca – Rajzerov triton (Ichthyosaura alpestris reiseri). Ova posebna podvrsta alpskog tritona ne živi nigde drugde u svetu, što je čini pravom prirodnom retkošću. Kao postglacijalni relikt, preživela je poslednje ledeno doba upravo na ovom području i predstavlja jedinog pravog stenoendema među vodozemcima Bosne i Hercegovine.
Ipak, usled ljudskog uticaja, ova vrsta je danas ugrožena. Ono što nisu uspeli ekstremni vremenski uslovi, učinio je čovek krajem 1960- ih godina, kada je u Prokoško jezero unesena invazivna predatorska riba – kalifornijska pastrmka (Oncorhynchus mykiss). Njeno prisustvo izazvalo je drastičan pad populacije tritona, a dodatno unošenje novih ribljih vrsta u novije vreme dovelo je do njegovog potpunog nestanka.
Danas na očuvanju ove vrste predano radi tim stručnjaka i mladih biologa okupljenih oko Zemaljskog muzeja BiH, posvećen zaštiti Rajzerovog tritona i njegovog prirodnog staništa. O njenom značaju i naporima koji se ulažu u zaštitu razgovarali smo sa herpetologom Adnanom Zimićem, vođom projekta i jednim od najupućenijih stručnjaka.
Prokoško jezero je mesto gde je ova podvrsta prvi put naučno opisana, a danas na njemu ne postoji stabilna populacija, što je, kako ističe Zimić, posebno tužno. Iako se povremeno pojave pojedinačne jedinke, one ne uspevaju da formiraju održivu populaciju zbog prisustva invazivnih riba.
Klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju ubrzavajući eutrofikaciju vodenih tela, a pretnju predstavljaju i gljivične bolesti koje pogađaju vodozemce širom sveta. Ipak, glavni problem i dalje ostaju invazivne ribe.
Rajzerov triton razlikuje se od drugih alpskih tritona robusnijom građom i izraženijom glavom. Iako se o njegovoj biologiji zna relativno malo, ima važnu ulogu u eko-sistemu – posebno u regulaciji populacija beskičmenjaka, zbog čega može poslužiti i kao indikator zdravih vodenih staništa.
U FOKUSU:
- Fluo Varoš 1 i 2 – Počela gradnja dve moderne solarne elektrane u Aleksincu
- WWF širi mrežu nade – od Beča do Podunavlja, od škola do šuma
- Kako ABB-ova tehnologija redefiniše industrijsku energetsku efikasnost
Očuvanje Rajzerovog tritona
Tim za očuvanje okupljen je oko projekta Zemaljskog muzeja BiH, uz učešće studenata biologije sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu i članova Herpetološkog udruženja ATRA. Kroz zajedničke terenske aktivnosti, studenti stiču praktična znanja iz monitoringa i konzervacione biologije, dok svi zajedno rade na mapiranju potencijalnih staništa i restauraciji vodenih površina koje tritoni koriste tokom cele godine.
Aktivnosti su pokrenute kroz UNDP projekat Održivost zaštićenih područja, u saradnji sa JKP „Šćona”. Tokom 2023. godine, restaurirana su vodena staništa na dve lokacije – Zavol i Šestica – gde su izgrađeni i hibernakulumi, mesta za prezimljavanje tritona. Paralelno se sprovodi redovan monitoring populacije i mapiranje novih lokaliteta oko Prokoškog jezera.
U Zemaljskom muzeju formirana je i ex situ jedinica – posebno uređen prostor u kome se jedinke čuvaju i razmnožavaju u kontrolisanim uslovima. Ova populacija je osnova za buduću reintrodukciju, ukoliko se za to stvore uslovi.
Stručnjaci naglašavaju da bez uklanjanja invazivnih ribljih vrsta iz Prokoškog jezera, Rajzerov triton neće moći da opstane u svom izvornom staništu. Proces izribljavanja je složen, ali ključan za oporavak ove ugrožene vrste.
Širi pogled: Stanje drugih vodozemaca i gmizavaca u BiH Zimić upozorava da su vodozemci i gmizavci među najugroženijim kičmenjacima u BiH. Gubitak staništa, zagađenje, klimatske promene i invazivne vrste ugrožavaju njihove populacije. Mnoge vrste su vezane za specifična i osetljiva mikrostaništa, kao što su male lokve, koje se lako narušavaju.
Vodozemci su naročito ranjivi zbog tanke, propusne kože preko koje delimično dišu, zbog čega su osetljivi na zagađenje, sušu i promene temperature i vlage. U BiH su ugrožene sve vrste repatih vodozemaca, mnoge žabe, sve vrste kornjača, kao i veliki broj zmija. Svaka od njih suočava se sa specifičnim pretnjama i zahteva posebnu pažnju.
Kako je zaključio naš sagovornik, pomaganje ovim vrstama zahteva očuvanje i obnavljanje staništa, zabranu unošenja stranih vrsta i podizanje svesti kod lokalnog stanovništva.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE
