Češka Republika beleži značajne uspehe u borbi protiv klimatskih promena – od smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za 47 odsto u odnosu na 1990. godinu, do ambicioznih planova za proširenje učešća obnovljivih izvora i nuklearne energije u energetskom miksu.
U intervjuu za naš magazin, ambasador Češke Republike u Srbiji Jan Bondi govori o strateškim pravcima češke klimatske i energetske politike, izazovima i benefitima energetske tranzicije, unapređenju kvaliteta vazduha i borbi protiv poplava.
Takođe, osvrće se i na konkretne mere podrške razvoju elektromobilnosti i zelene infrastrukture, kao i na perspektive daljeg produbljivanja saradnje sa Srbijom u oblastima zaštite životne sredine, obnovljivih izvora energije i upravljanja otpadom.
Koje su glavne mere koje Češka preduzima u borbi protiv klimatskih promena i koje je konkretne klimatske ciljeve postavila u skladu sa evropskim i međunarodnim obavezama?
– Češka Republika je na nacionalnom nivou usvojila strateška dokumenta vezana za zaštitu klime, koja se odnose na period od 2017. do 2030. godine, sa perspektivom do 2050. godine. Generalno, možemo reći da su se od 1990. godine emisije štetnih gasova u Češkoj smanjile za 47 odsto. Zahvaljujući tome, očekujemo da ćemo ispuniti evropski cilj za 2030. godinu, koji predviđa 55 odsto manje gasova sa efektom staklene bašte. Dakle, sada moramo obezbediti da ostvarimo trajni trend dekarbonizacije energetskog sektora i cele privrede. Zato ćemo nastaviti da podstičemo razvoj obnovljivih izvora energije i sistema za proizvodnju toplote, kao i mere energetske efikasnosti, kroz uspešne šeme subvencija – pre svega putem Fonda za modernizaciju.
U vezi sa aktuelnom debatom o novom cilju u okviru predloženih izmena Evropskog zakona o klimi, koji se odnosi na period do 2040. godine, možemo ukratko istaći nekoliko ključnih tačaka značajnih za Češku Republiku. Kao jedna od visokoindustrijalizovanih zemalja u EU, sa velikim učešćem sektora koji troše velike količine energije, Češka će se suočiti sa relativno većim posledicama i troškovima u procesu prelaska na niskoemisione i bezemisione tehnologije. Stoga ćemo zahtevati garancije i očuvanje principa solidarnosti i pravedne raspodele opterećenja, pri čemu za nas ključni značaj ima i princip tehnološke neutralnosti. Takođe je veoma važno da Češka nastavi i poveća finansiranje zelene tranzicije iz budžeta EU, što je usko povezano sa pripremom novog višegodišnjeg finansijskog okvira.
Na koji način Češka Republika štiti svoje prirodne resurse i koje su institucije ključne u sprovođenju politike očuvanja životne sredine?
– Češka Republika je poslednjih godina prošla kroz suštinsku transformaciju privrede i postigla je značajan uspeh u oblastima poput zaštite vazduha, poboljšanja kvaliteta vode, upravljanja otpadom, sanacije područja zagađenih industrijskim aktivnostima i rekultivacije oblasti narušenih eksploatacijom sirovina. To je rezultat ogromnog zalaganja Ministarstva zaštite životne sredine zajedno sa drugim značajnim akterima, uključujući i nadležna ministarstva, naučnu zajednicu, privrednike, industriju i organizacije civilnog društva i druge zainteresovane strane, u koje spada i pomoć stranih partnera na evropskom i globalnom nivou. U oblasti bilateralne saradnje za nas je posebno značajna saradnja sa susednim zemljama.
U FOKUSU:
- Nova pravila oblikuju tržište peleta u Srbiji
- Kad lokalni otpad postane resurs
- Šapat drveća – kako prepoznati znakove narušenog zdravlja
Koje konkretne mere Češka Republika preduzima kako bi smanjila zagađenje vazduha, posebno u sektorima energetike i saobraćaja, i koliko su ti koraci usklađeni sa evropskim standardima kvaliteta vazduha?
– Konkretan primer dobre prakse, koji je iz mnogo aspekata postao simbol povezanosti ekoloških, društvenih i ekonomskih doprinosa, jeste program Nova zelena štednja (NZŠ). Zahvaljujući njemu, dolazi do smanjenja energetske zahtevnosti zgrada, podsticanja obnovljivih izvora, poboljšava se kvalitet stanovanja i stvaraju nove mogućnosti za radna mesta. Danas se program fokusira i na ranjiva domaćinstva (subvencionisana podrška za starije osobe i domaćinstva sa nižim primanjima), čime podržava društvenu održivost i doprinosi rešavanju energetskog siromaštva. Ovaj program je već pomogao hiljadama porodica i ima značajnu ulogu u našim klimatskim obavezama. Do kraja 2024. godine, u okviru NZŠ-a odobreno je 480.000 zahteva i 600.000 domaćinstava subvencionisano je u iznosu od približno 110 milijardi čeških kruna, od čega su u trenutnoj fazi programa, tj. od 2021. godine, odobrene dve trećine zahteva, tačnije 350.000 zahteva za 75 milijardi čeških kruna.
S obzirom na sve učestalije i razornije poplave u regionu Centralne Evrope, uključujući i Češku, koje strategije i investicije češka vlada sprovodi u oblasti prevencije i adaptacije na klimatski izazvane poplave?
– Sprovođenje tehničkih mera zaštite od poplava veoma je problematično i dugo traje u Češkoj. Razlog je složenost procesa izdavanja dozvola, rešavanje imovinskih odnosa, sukob u okviru zaštićenih prirodnih oblasti i dugoročna negativna društvena i medijska atmosfera u vezi sa uspostavljanjem tehničkih mera zaštite od poplava. U nekim slučajevima, lokalne samouprave vrše pritisak na razvoj u poplavnim područjima. Da bi se poboljšala ova situacija, ministarstvo zaštite životne sredine donelo je izmene zakona o vodama, kojima se predviđa da se građenje objekata za zaštitu od poplava izvodi u javnom interesu, što bi u praksi trebalo da doprinese ubrzanju postupka eksproprijacije za objekte tog tipa.
Državne institucije treba da propagiraju otpornost na individualnom i lokalnom nivou. Neophodno je edukovati javnost o značaju upravljanja vodama i zaštite od poplava.
Takođe je ključna i uloga međunarodne razmene informacija, kako na bilateralnom nivou, tako i na nivou međunarodnih rečnih slivova. U slivu Dunava, koji obuhvata Češku i Srbiju, dugoročno su utvrđena funkcionalna pravila za rano upozoravanje u okviru Međunarodne komisije za zaštitu Dunava.
Češka Republika planira da do 2040. godine poveća udeo nuklearne energije u ukupnoj proizvodnji električne energije na 68 odsto, kroz izgradnju novih velikih reaktora i uvođenje do 3 GW kapaciteta iz malih modularnih reaktora. Koji su glavni izazovi i očekivani benefiti ove strategije u kontekstu energetske sigurnosti i dekarbonizacije?
– Da, Češka Republika želi da poveća udeo nuklearne energije u proizvodnji struje čak na 68 odsto do 2040. godine (sada približno 40 odsto) kroz završetak novih blokova u Dukovanima (2×APR-1000) i uvođenje do 3 GW kapaciteta iz malih modularnih reaktora (MMR). Očekivani benefiti te strategije jesu stabilnost, niskoemisiona električna energija, veća energetska bezbednost i smanjena zavisnost od uglja i prirodnog gasa (CO2, cene, geopolitički rizici).
MMR obećavaju brže i fleksibilnije puštanje u rad, niže finansijske zahteve za projekat i mogućnost fabričke proizvodnje, što poboljšava skalabilnost i primenu na raznim lokacijama i u različitim lokalnim uslovima. Prednost se daje lokacijama gde već postoji infrastruktura za proizvodnju i distribuciju električne energije, tj. arealima nuklearnih elektrana i termoelektrana na ugalj. U oblasti MMR za nas je ključna saradnja sa britanskim partnerima iz „Rols-Rojsa”, gde češka poludržavna kompanija ČEZ poseduje 20 odsto. Češka Republika i Ujedinjeno Kraljevstvo su u ovoj oblasti zainteresovani za uspeh ne samo na svojim tržištima. Moramo ovde napomenuti da u Češkoj razvoj nuklearne energije podržava 71 odsto stanovništva, i to posebno u kombinaciji sa obnovljivim izvorima.
Intervju vodila: Milena Maglovski
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE
