Evropska unija ima veliki problem sa plastičnim otpadom jer uprkos povećanju kapaciteta za reciklažu, preradi svega oko 20 odsto ove vrste otpada. To je pokazala studija Zajedničkog istraživačkog centra (JRC) u kojoj su analizirani tokovi plastičnih materijala u EU 2022, a čiji su rezultati objavljeni sada. EU je 2022. godine proizvela 42,5 miliona tona plastičnog otpada, a oko 80 odsto tog otpada je spaljeno ili odloženo na deponije. Iste godine, proizvodnja i potrošnja plastike u EU (posmatrano kroz čitav životni ciklus) proizvele su više od 252 miliona tona emisija ugljen-dioksida. Sami procesi proizvodnje odgovorni su za 58 odsto ukupnog klimatskog uticaja.
Poređenja radi, kada bi se emisije iz proizvodnje i potrošnje plastike u EU posmatrale kao zasebna država, bile bi pete po veličini u EU.
Pročitajte još:
- Gornji sloj Severnog Atlantika sadrži oko 27 miliona tona nanoplastike
- Zelena ambalaža pod znakom pitanja – staklene boce pune mikroplastike
- Mikroplastika u hrani, vodi i vazduhu – EU pomaže Srbiji u borbi protiv zagađenja plastikom
Potrošnja po osobi iznosila je u proseku 140 kilograma, a mogla bi se udvostručiti do 2060. godine prema proceni Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), zbog čega je neophodno delovati kako bi se smanjili negativni uticaji.
Evropska komisija navodi da sektor ambalaže čini skoro polovinu ukupnog plastičnog otpada, a od ovog otpada 35 odsto se reciklira. Ostale vrste otpada, poput tekstila, koje se uglavnom prikupljaju kao mešana frakcija i ne razvrstavaju pravilno, završavaju spaljene ili na deponijama, pa se tako tekstil reciklira u iznosu od samo 1,5 odsto.
Od 2018. do 2022. godine, u EU je zabeležen pad proizvodnje plastike, delom zbog promena cena nafte i viška globalnih proizvodnih kapaciteta. Prelazak na proizvodnju iz izvora koji nisu fosilna goriva, uključujući reciklirani plastični otpad i biomasu mogao bi značajno smanjiti emisije i podstaći reciklažu.
Energetski portal
