Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje da su se na gornjim tokovima Južne Morave sa pritokama proticaji približili biološkom minimumu. Neke reke, poput Kutinske i Pčinje, presušile su. Stručnjak za hidrologiju, dr Igor Leščešen sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, objašnjava da se zbog klimatskih promena na jugu poslednjih desetak godina beleže niski vodostaji i da ako oni duže potraju mogu imati ozbiljne posledice po floru i faunu rečnih ekosistema, a potencijalno i na vodosnabdevanje juga Srbije.
„Na Kolubari sa pritokama, na Jadru, na Mlavi, kao i na gornjim tokovima Zapadne i Južne Morave sa pritokama proticaji su se približili minimalnim srednje mesečnim vrednostima 95%-ne obezbeđenosti (biološkom minimumu)”, upozorenje je RHMZ-a.
Kada se pogledaju podaci ovog Zavoda, vidi se da je juče na stanici Donja Selova nivo Toplice bio minus 81 cm, a kod vodostaj Južne Morave kod Vranjskog Priboja je minus 194 cm. U minusu je i Kutinska reka kod merne stanice Radikina bara -16 cm. Pčinja je, prema merenjima, na nuli, Jablanica kod Pečenjevca 9cm, a Pusta reka kod Doljevca takođe u minusu – 10 cm.
Nišava je u Nišu imala juče vodostaj od 39 cm, što je oko apsolutnog minimuma.
Profesor PMF-a u Novom Sadu i istraživač Instituta za hidrologiju Slovačke akademije nauka, objašnjava da kada reka dostigne biološki minimum, to znači da je nivo vode toliko nizak da više ne može da podrži normalan život u rekama.
Pročitajte još:
- Projekat TreeGems: Pridružite se građanskom mapiranju posebnih, svetih stabala u Šumadiji
- Objavljen Plan pravedne energetske tranzicije Srbije do 2030. godine
- U planu merenje buke u Nišu na dve lokacije
„Ovo potencijalno može da izazove velike probleme za biljke i životinje u reci, poput nedostatka kiseonika, porast temperature vode, smanjenja prostora za ribe i druge organizme, te poteškoća u njihovom kretanju i razmnožavanju. Biološki minimum je stanje kada reka ima jedva dovoljno vode da održi život u sebi, a to se događa samo u veoma sušnim periodima, praćen visokim temperaturama kojima svedočimo ovog leta u našoj zemlji”, ističe profesor Igor Leščešen.
Objašnjava da je na jugu Srbije poslednjih godina intenziviran trend niskog vodostaja u rekama tokom letnjih meseci. Razlog su, ističe, klimatske promene kojima je naš region posebno izložen, pa se tako poslednjih godina beleže sve duži periodi bez kiše praćeni visokim temperaturama, što za posledicu ima veće isparavanje vode.
„Jug Srbije je bio izložen velikim sušama 2003, 2011, 2012, 2022, 2023. godine, a 2025. godina se već sada može svrstati među najsušnije u poslednjih 20 godina. Poslednjih godina Južna Morava i njene pritoke, kao što su Nišava i Toplica, često beleže vodostaje blizu ili ispod minimalnih srednjih mesečnih vrednosti tokom jula i avgusta. Ovi trendovi su još više izraženi na manjim vodotocima pošto su manje reke veoma osetljive na smanjenje padavina i visoke temperature”, ocenjuje Leščešen.
Smatra da je neophodno preduzeti hitne mere zaštite reka u Srbiji, poput očuvanja vodotoka i smanjenja zagađenja, kako bi se očuvao njihov ekosistem ali i adaptacije na klimatske promene, kroz bolje upravljanje vodnim resursima i pošumljavanje rečnih dolina, sve to može doprineti ublažavanju posledica suša.
Tekst u celosti pročitajte ovde.
Izvor: Južne Vesti
