Objavljen Plan pravedne energetske tranzicije Srbije do 2030. godine

Srbija se neizbežno nalazi na putu ka dekarbonizaciji, ali taj proces treba da obuhvati prelazak ka ekološki održivoj ekonomiji na način koji neće izostaviti nijednu društvenu grupu – bilo da su to radnici, lokalne zajednice ili preduzeća – i koji istovremeno stvara prilike za dostojanstven rad i ublažava negativne posledice energetske tranzicije.

Zbog toga je Vlada Republike Srbije donela Plan pravedne energetske tranzicije do 2030. godine. Kako se navodi u dokumentu, tranzicija u Srbiji podrazumeva radikalnu promenu u načinu proizvodnje električne energije, budući da se elektroenergetski sistem u najvećoj meri oslanja na niskokvalitetni lignit iz površinskih kopova Kolubara i Kostolac.

Zatvaranje starih termoelektrana je neizbežno, ali ono sa sobom nosi smanjenje potrebe za ugljem, što može dovesti do promena u strukturi privrede. Posledice se ne odnose samo na sektor proizvodnje uglja, već i na delatnosti koje su sa njim usko povezane. Zbog toga je neophodno uspostaviti mere podrške za pogođene zajednice.

Plan pravedne energetske tranzicije izrađen je u skladu sa konceptom pravedne tranzicije Evropske komisije, koji uključuje čistu energiju, kao i socijalne, demografske, ekonomske, zdravstvene i ekološke aspekte prelaska ka klimatski neutralnoj ekonomiji. Osnov za ovaj pristup nalazi se u evropskom regulatornom okviru i Platformi pravedne tranzicije.

Četiri glavna razloga za neodložnu dekarbonizaciju

U Planu se identifikuju četiri glavna faktora koji doprinose potrebi za neodložnim donošenjem plana za dekarbonizaciju kroz sve sektore privrede:

1. Tehničko-tehnološki – Postojeća struktura je zastarela i zasniva se na uglju lošeg kvaliteta, dok Srbija ne raspolaže značajnim rezervama drugih fosilnih goriva. Zbog toga je neophodna modernizacija sektora i prelazak na savremene tehnologije, u skladu sa važećim politikama i praksama.
2. Ekološki – Potrebno je unaprediti zaštitu životne sredine i kvalitet života u uslovima klimatskih promena, kao i poboljšati loš kvalitet vazduha, posebno u regionima pogođenim zagađenjem.
3. Ekonomski – Zbog rasta cena energenata, nižih cena električne energije iz obnovljivih izvora u poređenju sa ugljem, kao i visokih troškova eksternih faktora (poput oporezivanja ugljenika), proizvodnja iz termoelektrana postaje sve manje isplativa. Dodatno, obaveza kupovine i predaje CBAM sertifikata koja se uvodi od 1. januara 2026. godine učiniće domaće termoelektrane na ugalj još nekonkurentnijim, naročito na regionalnim tržištima.
4. Društveni – Proizvodnja uglja često „zarobljava“ resurse i ograničava razvoj zajednica i regiona. Pored toga, u zajednicama koje zavise od uglja postoji potencijalni otpor prema zelenoj tranziciji. Bez pažljivo planiranih i blagovremenih mera podrške, kao i kampanja javnog informisanja, postoji rizik da tranzicija izazove dodatne socijalne i ekonomske tenzije. Zato je važno sprovesti set intervencija koje će delovati kao mreža socijalne sigurnosti, omogućiti građanima da razumeju promene, i osigurati pravednu tranziciju – posebno u rudarskim opštinama koje će biti najviše pogođene.

Pročitajte još:

• U TENT A puštena u probni rad najveća kaseta za pepeo i šljaku
• Četiri nova sistema za budući rad kopa „Radljevo“
• Planirana izgradnja vetroelektrane „Samoš” ušla u fazu javnog uvida

Ambiciozni ciljevi energetske tranzicije

U skladu sa ciljevima iz Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP), Srbija je postavila sledeće ciljeve za 2030. godinu:

• učešće obnovljivih izvora energije (OIE) u bruto finalnoj potrošnji energije: 33,6 odsto,
• udeo OIE u proizvodnji električne energije: 45 odsto,
• ograničenje finalne potrošnje energije na najviše 9,6 Mtoe,
• ograničenje potrošnje primarne energije na 14,68 Mtoe,
• smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,3 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Važno je istaći da je pravedna energetska tranzicija proces koji podrazumeva izgradnju nove strukture privrednog i društvenog razvoja. Imajući u vidu trenutni zakonodavni i strateški okvir, kao i činjenicu da se ključne politike za dekarbonizaciju i pravednu tranziciju tek očekuju, Srbija je još uvek na početku ovog procesa.

Plan pravedne energetske tranzicije predstavlja uvod u proces pravedne energetske tranzicije i definiše mere i aktivnosti koje je potrebno realizovati kako bi se uspostavilo upravlјanje pravednom tranzicijom kao i pripremne aktivnosti za sprečavanje negativnih posledica energetske tranzicije i podsticanje razvoja regiona.

Ceo dokument, dostupan je ovde. 

Energetski portal